Spomenik za života

Ako imam(o) malko više vremena odgovor je „Danas sam gore nego juče ali bolje nego što ću to biti sutra“.

Višedecenijsko životno iskustvo tome me je naučilo. Nažalost, isti odgovor na to pitanje važi i za sportiste Srbije. Minulu godinu rado bi zaboravili a ni ova tek započeta kao i godine koje slede ne obećavaju boljitak.

Naprotiv.

Košarkaši, vaterpolisti, fudbaleri … 2022. godinu bi što pre da zaborave, samo odbojkašice će je po lepom pamtiti, ali kako se završila (smena selektora) budućnost nije baš obećavajuća.

Godinu za nama po dobrom će pamtiti sportisti koje se nadmeću u pojedinačnoj konkurenciji – atletičari (najprijatnije iznenađenje), strelci, tekvondisti, rvači i bokseri (uglavnom „uvezeni“) i to bi bilo to.

Fantastični uspesi naših sportista u pojedinačnoj konkurenciji nisu plod dugoročnog planskog rada, ulaganja države.

Moj bivši kolega Karolj Seleš je dao otkaz u Dnevniku, prodao sve u Novom Sadu, otišao u Ameriku i – Mala Mo je uspela. Slično je i sa Novakom Đokovićem.

Nažalost, ogroman je broj onih koji nisu uspeli, ne samo u tenisu već i u atletici, plivanju… Roditelji nisu imali sredstava, povrede, loši izbori, menadžeri i, pre svega, izostanak pomoći države.

Pre nešto od dve decenije FK Partizan tj. generalni direktor Žarko Zečević našao je sponzora koji je hteo da sagradi novi stadion, hotel, tržne centre…

Kada sam hteo da objavim tu informaciju Zečević me je zamolio da malo sačekam. „Biće mi to spomenik za života“, rekao mi je tada Zečević. Čekam još uvek.

Poslednje dve – tri godine svoj spomenik za života, Nacionalni fudbalski stadion, zida i ON. Ekonomisti upozoravaju da je to preskupa investicija da će koštati blizu milijardu evra a za te pare mogu se izgraditi bolnice, škole, vrtići putevi, pruge… a preteklo bi para i da se postojeći sportski objekti adaptiraju, da fudbalski tereni budu travnati tepisi, da u bazenima voda ne ulazi i sa krova, da atletičari ne trče po brdima i dolinama, da imamo fakuletski obrazovane trenere…

Ne mala razlika između ova dva „spomenika“ je u tome što je Zečević za svoj našao investitora a ON će zadužiti i mog unuka, verovatno i praunuke.

Kapacitet Nacionalnog fudbalskog stadiona je od 60 do 80 hiljada gledalaca (zavisno od makete). Ajd u 100 marki da na prvoj utakmici u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo protiv Litvanije neće biti više od 10.000 navijača sa plaćenim ulaznicama.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.