Sportska

Posle prve „reorganizacije“ u Danasu, Mrđen je postavljen za šefa deska, sportska se preselila u prostorije unutrašnje rubrike. Za razliku od prethodnog prostora gde smo imali četiri pisaće mašine, starije i od mene, u „novoj“ prostoriji imali smo dve pisaće mašine i jedan kompjuter, malo mlađi od mene.

Tadašnji ministar informisanja AV je baš na Danasu trenirao strogoću, „Šešeljev zakon o informisanju“ je (zlo)upotrebljavao da nas ne samo novčano kažnjava već i zabranjuje izlaženje, štampanje u Beogradu. Jedno vreme smo se štampali u Podgorici, a potom i u Novom Sadu, u obe varijante rok je za prvu stranu sportske bio 14.00, za (eventualnu) drugu 15.00.

Početkom 1999. godine redakciju je posetio Zoran Đinđić. Kako je u to vreme sportska imala jednu, češće pola strane, Srđan Valjarević i ja smo „ubijali vreme“ kladeći se, između ostalog, ko će biti uspešniji u ubacivanju kutije šibica u čašu. Kada je Đinđić ušao u sportsku pozdravio ga je urednik Petar Cvijić, Aleksandar Stošić, Olja Nikolić… Valjarević i ja smo imali „preča posla“.

Kada god sam pokušao da od glavnog urednika Grujice Spasovića „iskukam“ još jednu stranu dobijao sam odgovor- „I to ti je mnogo. Sportsku imamo samo zato što je imaju i drugi“. A voleo je sport, kažu bio i talentovan fudbaler.

Za razliku od njega direktor Dušan Mitrović je polagao i (pre)velike nade u sportsku. Negde 2001. godine nagovorio me je da u vikend izdanju pravimo dodatak na četiri strane za kladioničare. Dopalo mu se, izgleda i čitaocima, pa je odlučio da pokrene u okviru DAN GRAF-a i dnevne sportske novine. Na petom spratu, odmah pored Danasa, postojao je prostor (kuhinja, soba, wc) u koji se sa sve novim nameštajem uselila sportska rubrika (kako nas je ostatak redakcije mrzeo). Nažalost, došlo je do „koncepcjskog razmomilaiženja“ između nekog Nikolića koji je trebao da pravi svoje kvote, Mitrovića i mene i taj projekat nije nikad zaživeo, ali je sportska sve do nedavno imala svoje istureno odeljenje.

Za ovih četvrt veka kroz sportsku je prošlo oko 100 „klinaca“. Neki su se dokazali i opstali u Danasu (LJilja Bukvić, Olja Nikolić, Vlada Živanović..) neki su otišli u druge redakcije (Ivan Bogunović, Mirjana Šegan, Pavle Zlatić, Katarina Sinđelić…). Neki su na vreme shvatili da je bolje da se oprobaju u nekim drugim poslovima – Aleksandar Stošić PR ambasade Izraela, Slobodan Penezić jedan od direktora u Službenom glasniku, Oliver Janković i Feđa Dimović (Beogradski sindikat)… Neki su nas nažalost i prerano napustili (Miloš Šterić).

Epizodne uloge u uredničkoj fotelji imali su i Dejan Sretenović, Ratko Popović i Luka Spasovski….