Srpski klupski fudbal vraćen je na „fabričko podešavanje“

Dodaju li se tom (neslavnom) bilansu i rezultati koji su ostvareni od starta takmičenja u evrokupovima rezulati su još porazniji – samo jedna pobeda, dva remija i 25 poraza u 28 mečeva Crvene zvezde, TSC, Čukaričkog, Vojvodine i Partizana.

Izgubljeno je mnogo bodova na rang listi UEFA, sezonu smo počeli sa 11. mesta, a već sada su isrped nas Česi, Švajcarci, Austrijanci, Danci, Norvežani, Izraelci, Grci i Ukrajinci… uz tendenciju daljeg (pro)padanja.

Podsećam, pozicije od 11. do 15. donose dva mesta u kvalifikacijama za Ligu šampiona, jedno u kvalifikacijama za Ligu Evrope, dva u kvalifikacijama za Ligu konferencija, od 16. mesta do 50. pozicije, lige dobijaju jedno mesto u kvalifikacijama za Ligu šampiona i tri u kvalifikacijama za Ligu konferencija.

Upozoravao sam na ovakav rasplet ali nije imao ko da me čuje (pročita).

Rukovodstvo Crvene zvezde je još u martu ove godine dogovorilo dolazak Baraka Bahara (što su u tom trenutku naravno demantovali) iako je aktuelni trener Miloš Milojevć superiorno osvojio duplu krunu, usput i oborio neke klupske rekorde. Nije to bilo dovoljno.

Za stvaranje „srpskog Bajerna“, potreban je, po mišljenju doktora Terzića, skupo plaćen trener i, naravno, stranac i još skuplji fudbaleri.

Pričao (pisao) sam tada da će se Bahar teško uklopiti u srpski fudbal.

Da sam u pravu pokazali su već njegovi prvi potezi – kapiten Milan Borjan je telefonom obavešten da je suvišan, Katai i Kanga su se „povredili“, Eraković je prodat.

Dovedeni su stranci sumnjivog kvaliteta.

Svuda u svetu kada se dovodi stranac on mora da bude bar duplo kvalitetniji od domaćeg fudbalera.

Slažete li se vi sa procenom Terzića, Mrkele, Marina i Bahara da je Šerif Ndiaje deset puta kvalitetniji fudbaler od Jovana Mijatovića?

Tim se na stvara kupovinom, za naše prilike, skupih stranaca.

Slično Zvezdi ponašali i ostali klubovi koji su naš klupski fudbal „reprezentovali“ u Evropi.

TSC je prodao svog najboljeg igrača Petra Ratkova, a zamenu nije našao.

Slično su se radili i Čukarički i Vojvodina.

Partizan je posebna priča. Klub kojeg „neko“ sistematski uništava godinama, koji je mesecima bez predsednika, iz kog fudbaleri beže zbog neisplaćenih plata (Asano, Jović), u kom niko ne zna zašto fudbalera (Dijabate) nema na pripremama, iz kog beže i deca.

Matija Popović, kojeg je ugledni engleski „Gardijan“ u svom tradicionalni izboru svrstao među 60 najvećih fudbalskih talenata na svetu, odbio je da potpiše ugovor sa crno-belima i u januaru, kada postane punoletan, odlazi u Milano.

Srpski klupski fudbal je vraćen na „fabričko podešavanje“, odnosno na mesto koje mu i pripada – pre dnu nego vrhu evropskog fudbala.

Ono što je najgore boljitak se i ne naslućuje. Zvezda je za Šerifa dala više od 4 miliona evra, u Mijatovića nije uložila ni 100.000 evra.

Danas Ndijajea ne mogu nikom da „uvale“ ni za milion erva, Mijatović već danas vredi pet miliona, a da je dobio šansu na početku sezone, kada bi ostao još dve – tri sezone…

Kad se „teatri snova“ ne budu pravili trećeligašima (Zaječar, Vranje, Leskovac) već prvoligašima u Nišu, Kragujevcu, Subotici,..

Kada bi Fudbalski savez Srbije vodili stručni i kompetentni ljudi a ne partijski poslušnici.

Kada bi…

Mnogo je toga „kada bi“ ali pošto nije, niti će u skorijoj budućnosti biti, onda smo tu gde jesmo.

Bolje i ne zaslužujemo.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.