Foto: Luca Marziale / DanasPre nekoliko dana kada je objavljena vest da vozač autobusa koji je izazvao saobraćajnu nesreću u Zemunu ima 72 godine javnost je bila, blago rečeno, iznenađena. Par dana kasnije je vest da je za selektora košarkaške reprezentacije Srbije postavljen Svetislav Pešić, vozačev „ispisnik“, dočekana sa „gromkim aplauzom“.
Nećemo sada o „dvostrukim aršinima“ već o zajedničkom imenitelju ove dve, samo na prvi pogled, nepovezane vesti. Ukratko „bez starca nema udarca“.
Ne samo da nemamo lekare da nas leče, sestre da nam daju injekcije, zidare da nam zidaju kuće, majstore da nam popravljaju šporete i frižidere, vozače da nas vozaju („vozaju“ nas neki drugi), nemamo ni sportske trenere, selektore.
Ne tako davno (uslovno govoreći) ceo svet se čudio ( i zavidio) „onoj“ maloj (opet uslovno govoreći) Jugoslaviji što je u samom svetskom vrhu u svim ekipnim sportovima – košarci, rukometu, odbojci, vaterpolu pa i fudbalu ponekad. Kako? Zašto?
Kada se sve sabere i oduzme odgovor i nije baš tako komplikovan. Osim urođenog talenta postojao je i „sistem rada“, a on je, pre svega, podrazumevao obrazovanje, edukovanje iliti stvaranje trenera, selektora.
Savezi koji su nastavili da egzistiraju po tom principu (vaterpolo i odbojka) su i dalje u svetskom vrhu.
Oni koji su počeli da eksperimentišu, u hodu traže ad hok rešenja, ne samo da su ostali bez planiranih rezultata već su ostali i bez stručnjaka.
Fudbalski savez Srbije je prvi potražio pomoć trenera u inostranstvu (Španac Havijer Klemente je bio selektor Srbije 2006/7). Očekivani, tj. željeni rezultati su izostali.
Taj (neuspeli) eksperiment nedavno su primenili i u Rukometnom savezu Srbije – za selektora muške reprezentacije postavili su Španca Tonija Đeronu a ženske Slovenca Uroša Bregara.
Košarkaški savez se, za sada, ne odlučuje za „uvoz“ stručnjaka. Oslanjaju se na (i bukvalno) stare kadrove.
Svetislav Pešić je nesumnjivo jedan od najboljih trenera koje je Srbija (Jugoslavija) imala.
Sa njim na čelu reprezentacija je 2001. godine osvojila Evropsko prvenstvo, a godinu dana kasnije je bila najbolja i na Svetskom.
Ali, tada je Kari imao pedeset godina i vreme mu, nažalost, nije saveznik.
Da je KSS prilikom promocije Pešića za selektora imenovao i njegovog pomoćnika, tj. naslednika, ovu odluku bih bezrezervno podržao. Ovako sam, blago rečeno, skeptičan. Voleo bih da grešim.
Možda je tačna ona stara narodna, ali se plašim da će (i u sportu) ovde ostati samo starci koji neće imati koga da „udaraju“ – uče, treniraju, leče, voze…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
