Strogo pov.

– Živo, od sutra ćemo se svaki dan nalaziti u redakciji da se dogovorimo šta ćemo raditi tog dana – obratio mi se Zdravko.

– Šefe, ja sam u 10.00 u Partizanu, u 11.00 u Zvezdi, u 12.00 u Fudbalskom savezu Jugoslavije, oko 13.00 sam u redakciji, svakog radnog dana – objasnio sam Huberu. On je to shvatio, moje mlađe kolege ne mogu.

Da su novinari (ne samo) u Zvezdi, Partizanu i FSJ bili svakodnevno rado viđeni gosti, da ih je kafe kuvarica dočekivala sa kafom, čajem, sokom, da su im se svakodnevno u određeno vreme obraćali, Dragan Džajić, Vladimir Cvetović, Žarko Zečević, Nenad Bjeković, Miljan Miljanić, Branko Bulatović… Da su mogli da posmatraju treninge, da pre ili posle njih pričaju sa trenerom, igračima…To je za njih (skoro) neshvatljivo.

Danas, novinare sporadično, ili samo onda kada je to njima u interesu, pozovu na konferencije za novinare, ispričaju im šta žele (utakmica počinje u18.00, karte su u prodaji od, naš novi sponzor je, naše novo pojačanje… i – to je to. Serviraju im se samo marketinške informacije, svo ostalo je strogo poverljivo. Ukoliko želite da napravite intervju sa predsednikom kluba, trenerom, igračem morate da pošaljete mejl pi-ar službi, i oni će vas (možda) obavestiti kada je i da li je dostupan sagovornik. Ukoliko, sticajem okolnosti, imate telefonski broj nesuđenog željenog sagovornika čujete se sa njim i posle neobaveznog ćaskanja „kako si“, „šta radiš“… na pitanje da li je raspoložen da da intervju dobijate isti odgovor: „Izvini, ne smem dok mi to ne odobre u klubu“. Naravno, „dozvola“ se daje samo odabranim medijima, uz obaveznu cenzuru – pošaljite pitanja mejlom, odgovorićemo. Dešava se (ne retko) i da nakon što pošaljete pitanja odgovor nikada ne dobijete.

Novinari su, godinama unazad, nužno zlo, ili pak sredstvo za ostvarivanje vlastitih ciljeva. Da su kojim slučajem novinari dobro došli gosti na stadionu Partizana siguran sam da Nevolja ne bi mogao na istom da napravi „bunker“, ili šta već. Verujem, ni da se mnogi drugi „promašaji“ (ne samo u fudbalu) ne bi dogodili. Novinari nisu samo servis (bar to ne bi trebalo da budu), oni bi trebalo i moralo da budu i korektiv. Da kritički pišu o problemima, nedostacima funkcionisanja kluba, ponašanju funkcionera, radu odnosno neradu trenera i igrača. Ali nisu krivi samo ljudi koji trenutno vode saveze i klubove.

Krivi smo i mi novinari.