Minulog leta očekivali smo mnogo, pokazalo se i previše, od košarkaša i vaterpolista na Evropskim prvenstvima. Verovali smo i više u odbojkaše nego odbojkašice na Svetskim prvenstvima i (opet) smo pogrešili.
Odbojkaši su, kao i košarkaši i vaterpolisti, završili takmičenje na početku nokaut faze, dok su devojke potvrdile da su stvarno najbolje.
Sa ne malom dozom skepse ispratili smo odbojkašice na Svetsko prvenstvo. Otišao je Zoran Terzić za čije ime su vezani svi uspesi poslednjih godina (2018. i 2121. proglašen je za najboljeg trenera u Evropi), njegovo mesto zauzeo je Italijan Danijele Santareli, o kom su ljubitelji sporta u Srbiji malo znali – bio je odbojkaš, trenirao je nekoliko italijanskih klubova, bio selektor Hrvatske.
Komšinice su pod njegovim vođstvom osvojile dve srebrne medalje u Zlatnoj ligi, više nisu mogle a Italijan je želeo više i zato je bez mnogo razmišljanja prihvatio poziv Odbojkaškog saveza Srbije.
Osim novog selektora na Svetskom prvenstvu je od 15 odbojkašica čak njih osam debitovalo. Mnogi su mislili da je odsustvo Maje Ognjenović, koja je bila „mozak“ reprezentacije, nenadoknadivo.
Međutim, Bojana Drča, mnogi je se sećaju pod devojačkim prezimenom Živković, je na najbolji mogući način iskoristila ukazanu šansu. U njen talenat niko nije sumnjao, deo reprezentacije je još od 2009. godine, ali na ovom šampionatu je bila baš „drčna“ – fantastično organizovala igru, razigravala saigračice, Tijanu Bošković opterećivala taman koliko treba, pomagala blokerkama i zasluženo proglašena za najboljeg tehničara šampionata.
Teodora Pušić je, možda, malog rasta, ali ogromnog srca – za nju ne postoji izgubljena lopta i zato je najbolji libero na svetu. MVP i ovog prvenstva je Tijana Bošković, devojka igra kao da je sa druge planete. Kada se Jovana Brakočević oprostila od reprezentacije mnogi su mislili da tako dobru korektorku nećemo više imati. Prevarili su se, dobili smo još bolju.
Zasluge za fantastičan uspeh pripadaju i svim ostalim igračicama i članovima stručnog štaba. Jer, na nikada zahtevnijem Svetskom šampionatu naše devojke su ostvarile svih 12 pobeda uz impresivni set količnik 36:5.
Na putu do finala morale su da dva puta pobede reprezentaciju Poljske na njihovom terenu, takođe i Amerikanke koje su bile najbolje na Olimpijskim igrama u Tokiju a dva puta pobediti takve rivalke je neverovatno teško i na kraju šlag – u finalu su „deklasirane“ Brazilke koje su, do subote, bile „noćna mora“ – u poslednjih desetak godina naše devojke ih nisu pobedile.
Naravoučenije za sve – ne potcenjujte devojke. Iznenadiće vas. Prijatno.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.