Foto: Luca Marziale / DanasOsamdesetih godina prošlog veka na jednom treningu fudbalera Partizana u Kuparima, kompleksu hotela u blizini Dubrovnika, došlo je do koškanja pa i šamaranja između Dragana Mancea i Jovice Kolba, dvojice ne samo saigrača, prijatelja već i „zemljaka“ (Zemunaca, a oni su „poseban soj“).
– Umorni su a uz to su i nervozni. Već deset dana su odvojeni od porodica. Ne znaju da li će ostati u Partizanu, ili će ih klub poslati negde na „kaljenje“ … Napor je to ogroman i fizički i psihički – objasnio mi je Vukotić.
Potisnuo sam tu priču, tek nedavno sam je izvadio iz „arhive“. Nisu me na nju podsetili fudbaleri, već teniseri. Jedan od članova naše reprezentacije koja je osvojila Dejvis kup nedavno mi je u neobaveznom „ćaskanju“ rekao: „Svi mi broje dolare, evre, dinare… koje sam zaradio na turnirima. Niko ne ‘oduzima’ koliko me košta put, hotelski smeštaj, trener, fizioterapeut… To što od 365 dana u godini 200 noći spavam u „tuđem krevetu“, ili avionu… To nikoga ne interesuje“.
Ovo što se poslednjih meseci događa u „belom sportu“ podsetilo me je na te dve, na prvi pogled, nepovezane priče. Mesecima unazad prisustvujemo izlivima besa, lomljenju reketa, svađama sa sudijama Zvereva, Cicipasa, Kirjosa, Medvedeva … Za razliku od muškaraca, teniserke svoje frustracije, uglavnom, drže u sebi i onda – pucaju. Naomi Osaka je u tvitu koji je prethodio povlačenju sa turnira u Parizu, napisala da je „pretrpela duge napade depresije“ od osvajanja prve grend slem titule 2018. godine, i da „želi da se malo povuče sa terena“. NJene probleme malo ko je razumeo.
Još gore je prošla Viktorija Azarenko. Beloruskinja se nedavno povukla sa terena u Majamiju uz objašnjenje da nije mogla više da igra što zbog povrede, što zbog psihičkih problema, skoro niko nije prihvatio. Tek za nijansu bolje je prošla Ukrajinka Elina Svitolina, koja je odlučila je da zbog „fizičkih i psihičkih problema“ na neko vreme napravi pauzu od takmičenja. Poslednji u nizu tih „slučajeva“ je poraz Medvedeva od Hurkača u četvrtfinala turnira u Majamiju. On bi pobedom u tom meču obezbedio prvo mesto na ATP listi. Ogroman pritisak. Ali se, osim tog, sportskog pritiska, mesecima suočava sa još jednim, ništa manjim – od njega se traži da se „jasno distancira od Putina“. Medvedev, Rubljov, Hačanov… će tako javno morati da se distanciraju od predsednika svoje države da bi dobili dozvolu da igraju na Vimldonu. Praktično, moraju se odreći države u kojoj su rođeni, gde im, verovatno, žive roditelji, sestre, braća… Ili tenisa.
Sport, nažalost, nije samo igra. A i život nije samo sport. To je nešto više od igre.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
