Foto: EPA-EFE/VASSIL DONEVPoput ogromne većine Srba i ja bih znao da sastavim bolju reprezentaciju od selektora Dragana Stojkovića Piksija. Moja reprezentacija ne bi imala rupe u odbrani kao da je švajcarski sir, a bekovi bi znali i da centriraju.
Igrači sredine terena ne bi samo pokušavali da kvare igru protivnika već bi bili kreativni u fazi napada, dok napadačima ne bi trebalo pet-šest stopostotnih šansi da postignu gol. Ništa lakše. To zna i 90 posto ljubitelja fudbala u Srbiji. Teoretski, ali u praksi?
Ne jednom sam kritikovao Dragana Stojkovića Piksija. I – opet ću. Čim mi se ukaže prilika. Što se tiče samog izbora igrača malo šta sam mu mogao zameriti – izbor i nije prevelik. Srbija nema, osim Dušana Vlahovića, nijednog fudbalera koji igra zapaženiju ulogu u vodećim klubovima pet najjačih liga u Evropi (Engleska, Španija, Nemačka, Italija i Francuska).
Većina su osrednji fudbaleri u osrednjim klubovima i od takvih igrača se ne može napraviti reprezentacija koja će biti u samom vrhu evropskog fudbala. Dakle, Piksiju nisam (toliko) zamerao sam izbor fudbalera već činjenicu da luta u traženju formacije u kojoj će igrati. Jesu ponekad i povrede uticale na određivanje koncepcije (ponekad i prilagođavanje igre protivniku), ali mi se čini mi se da ni sam Stojković (još uvek) ne zna u kojoj formaciji treba da igra naš nacionalni tim.
Javna je tajna da u srpskom fudbalu još od vremena Ivanovića i Kolarova nema „pravih“ bekova. Mladi Kosta Nedeljković bi to mogao da bude, samo mu treba vreme, treba ga „istrpeti“. Zbog nedostatka spoljnih fudbalera selektor se odlučio da igra sa tri štopera i to, bar u na poslednjim utakmicama u Ligi nacija, funkcioniše solidno.
Posle odlaska Dušana Tadića (mada ni sa njim na poslednjim mečevima) srednji red ima problema u organizaciji napada, a ni u samom napadu ne štima baš. Naime, podeljena su mišljenja stručnjaka da li Aleksandar Mitrović i Dušan Vlahovič mogu da igraju zajedno. Čini mi se da ni Stojković još nije rešio tu dilemu, a mora to da uradi u najkraćem mogućem roku, jer od te odluke – jedan ili dva špica – zavisi i koncepcija igre čitavog tima, igrača sredine terena pre svega.
Uprkos nemalim manjkavostima u igri našeg nacionalnog tima mora se priznati da je Dragan Stojković Piksi najbolji selektor kog smo imali. Sa njim kao selektorom fudbaleri su bili na Svetskom prvenstvu, igrali i završnicu Evropskog prvenstva, kvalifikovali su se iz B u A grupu liga nacija i u njoj opstali, a možda…
Kada smo već kod te utakmice sa Danskom od koje zavisi da li ćemo se plasirati među osam najboljih reprezentacija neki pametnjaković(i) su odlučili da se ta utakmica igra u Leskovcu. Švajcarci su posle poraza u Leskovcu tvrdili da je teren očajan, priznao je i naš selektor da je „travnati tepih“ bio loš, ali…
Hvale se u Savezu da su karte za meča sa Dancima rasprodate. Moguće je da bi stadion Rajko Mitić bio poluprazan, stadion Partizana polupun, ali sam siguran da bi tribine stadiona u Novom Sadu, Nišu ili Kragujevcu bile pune.
Umesto što su građeni stadioni u gradovima koji nikada u svoj istoriji nisu imali prvoligaše (sumnjam da će ih i imati) taj novac je morao biti potrošen na renoviranje postojećih stadiona u gradovima sa fudbalskom istorijom i budućnošću.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
