Sećate li se poraza Partizana od Fljamurtarija 1987. godine: Vučelić, Vazura i društvo su uspeli ono što se činilo nemogućim 1Foto: Luca Marziale / Danas

Imao sam tu (ne)sreću da budem deo malobrojne „ekspedicije“ Partizana koja je 1987. godine išla u Albaniju.

Domaćini su bili izuzetno gostoljubivi, vodili su nas u Drač, Valonu, izlazili u susret svakoj našoj želji.

Sećam se i danas izuzetno bogate večere koju je pokojni Milovan Ilić Minimaks u svom stilu prokomtarisao „Ovi će sada mesec dana da gladuju“.

Presela nam je ta večera već sutradan – Fljamurtari je ubedljivo (2:0) pobedio favorizavane crno – bele. Uprkos bolnom porazu verovali su u Humskoj 1 da će u revanšu uspeti da izbore opstanak na evropskoj sceni.

Posle sat vremena igre golovima Stevanovića i Vokrija nadoknadili su „minus“ iz prvog meča, stvorili još nekoliko šansi i – u 76. minuta fudbaler Fljamurtarija Sokol Kušta je sa tridesetak metara iskosa raspalio po lopti i Partizan je završio izlet u Evropi već „u sezoni kupanja“. Bila to tada senzacija.

Poraz Partizana protiv Sabaha to nije. To je surova stvarnost kvaliteta Partizana a i srpskog fudbala – tri srpska kluba (Vojvodina, TSC i Partizan) u četiri do sada odigrane utakmice u Evropi zabeležili su isto toliko poraza.

Kada je Partizan eliminisan od Fljamurtarija imao je moćan tim: Omerović, Klinčarski, Đorđević, Vermezović, Radanović, Katanec, Smajić Stevanović (Šćepović 81′), Vokri, Milko Đurovski (Bajović 35′), Vučićević (tim koji je igrao revanš meč).

Većina od njih su igrali za A reprezentaciju Jugoslavije, ili bar za mladu selekciju.

Danas crno-beli dres nose, za većinu, fudbalski anonimusi.

Godinama unazad se već fudbaleri Partizan brukaju u Evropi (Makabi Petah Tikva, Šamrok…) Nisu blistali ni u mečevima sa Šerifom iz Moldavije i AEK-om iz Larnake, Hamrunom sa Malte…

Da ni ova godina neće biti ništa uspešnija od predhodnih dalo se naslutiti po prelaznom roku.

Prodati su (za male pare) najbolji strelac Rikardo, kapiten Urošević, golman Popović, zbog neisplaćenih plata pobegli su Dijabate i Jović.

Dovedeni su (opet) fudbalski anonimusi koji se nigde nisu do sada dokazali (neće ni ovde) i bivši talenti koji će to i ostati do kraja karijere.

Vučelić, Vazura i društvo uspeli ono što se činilo nemogućim – ne samo da uništen prvi tim (četvrto mesto prošle godine), već i omladinsku školu koja je nekada uz Ajaks i Barselonu bil najbolja u Evropi.

Sportski centar Teleoptik prokišnjava, stadionu u Humskoj 1 je isključena struja, a „valjak“ ne ide na agregat.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari