Foto: Luca Marziale/Danas Priznajem da nisam baš najbolje upoznat sa dešavanjima u Partizanu, ali iskreno sumnjam da čak i oni koji su „bliski“ ljudima koji vode klub iz Humske 1 znaju da objasne poslednje događaje.
U letnjem prelaznom roku napravljena je velika „generalka“, dovedeno je čak 11 novih fudbalera i start je, prema očekivanju, bio katastrofalan.
Debakl protiv Danaca nagoveštavao je nove potrese, smenu trenera, odlazak uprave…Ali, mimo svih očekivanja crno-beli su jesenju sezonu završili pobedom nad večitim rivalom i pauzu u prvenstvu dočekali na prvom mestu. Kako?
Već godinama navijači traže smenu uprave a 30. avgusta prošle godine, da bi ih bar malo umirio, Milorad Vučelić je (kao) podneo ostavku.
Iznenada, 26. decembra Vučelić se pojavio na promociji kalendara crno-belih i održao pozdravni govor.
Generalni sekretar Partizana Miloš Vazura je to „objasnio“ tako da pošto još nije izabran novi predsednik kluba, Vučelić je na tom mestu i dalje.
To što su prošli svi zakonski rokovi za sazivanje Izborne skupštine i izbor novog predsednika – nema veze, ili što bi neki rekli: „Pa šta?“.
Igoru Duljaju se cele jeseni „drmala“ fotelja. Imao je podršku samo navijača i to ne zbog igre svojih pulena već zbog toga što su navijači videli koliko je privržen klubu, kada niko (normalan) ne bi seo na užarenu klupu crno-belih on jeste.
Navijače je „kupio“ pre svega kada je ušao u sukob sa rukovodstvom kluba („igrači nemaju pare ni stan da plate“).
Još u par navrata je Duljaj ušao u „klinč“ sa čelnicima kluba – „znam da mi već spremaju zamenu“.
To je Vazura demantovao, ali ja više verujem Duljaju.
Posle debakla protiv TSC-a, na otkazu treneru nedostajao je samo potpis, ali je onda usledila pobeda nad večitim rivalom, prvo mesto i u takvoj situaciji ni ljudi koji vode klub nisu toliko ludi da ga smene – sačekaće prvi kiks na početku sezone.
Kao i u letnjem, „valjak“ je i ovom prelaznom roku na remontu.
Po nepisanom pravilu čim iz partizanove škole izađe neki štoper čelnici kluba ga odmah prodaju (Milenković, Nastasić, Pavlović,…)
Mihajlo Ilić je ove sezone debitovao za prvi tim, pravio je i početničke greške, ali ga je Duljaj „istrpeo“, postao standardan prvotimac i – čelnici kluba su ga odmah „unovčili“ – prodat je Bolonji za, navodno, 4,5 miliona evra.
Prodat je (za priblično istu sumu) i Kristijan Belić AZ Alkmaru (već je i debitovao).
Uspeli su crno-beli da se „reše“ Kvinsija Meninga (otišao u Tursku).
Istovremeno u klub su već stigli Nikola Miličić, Miloš Krunić, Denil Kastiljo, Leonar Ovusua i Jung-jun Goh.
Prelazni rok je prektično tek počeo i ne sumnjam da će Vazura i saradnici pronaći još neko „neviđeno“ pojačanje, a da će istovremeno iz Humske 1 bežati deca koja su tu odrasla (Nemanja Jović, Matija Pavlović…).
Posle svega navedenog meni stvarno nije jasno kako je moguće da jedan ovakav Partizan – bez predsednika, trenera kom je otkaz već napisan, sa fudbalerima nigde dokazanog kvaliteta – bude lider na tabeli posle prvog dela prvenstva?
Kakvi li su tek ostali?
Zapravo u odgovoru na ovo pitanje je i odgovor zbog čega su naši klubovi doživeli debakl u Evropi.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
