Već viđeno

Ovi rezultati su ocenjeni kao razočaravajući, mnogi su ogorčeno tvrdili da je to bruka za naš fudbal. Ne znam kojim parametrima su se rukovodili, na čemu su zasnivali svoj optimizam. Već decenijama unazad osim Crvene zvezde i Partizana nijedan klub sa ovih prostora nije mogao da prebrodi drugo kolo u evropskim kupovima. Vojvodina, Čukarički, TSC, niški Radnički… su svoje putešestvije u završavali ili već na startu ili u drugom kolu Lige Evrope.

Vojvodina i Čukarički su stigli do drugog kola i tako ispunili očekivanja. Čukarički je pobedom nad Hamarbijem u Beogradu čak i nadmašio plan. Možda otud razočarenje. Mada, pre će biti nešto drugo.

Partizan jeste prošao u treće kolo kvalifikacija Lige konferencije, ali bez ostvarene pobede u mečevima sa Sočijem. Količina sreće koju si potrošili u revanš meču protiv Rusa plašim se da je ispunjen „bonus“ za ovu sezonu. Treba li podsećati da su do izjednačenja došli u devedesetom minutu, da u produžecima nije bilo golova zahvaljujući odličnoj odbrani Popovića i fantastičnoj intervenciji Vujačića, da je na „penal ruletu“ jedna lopta od stative otišla u polje, a druga (Suma) je od stative pogodila golmana i završila u mreži. Suma sumarum sve je to manje – više očekivano, već viđeno.

Jedino, uslovno govoreći, razočarenje je poraz Crvene zvezde u Moldaviji. Navikli su nas crveno-beli poslednjih sezona na veoma dobre rezultate na evro sceni. Međutim, oni koji malo pažljivije gledaju i imaju malo duže pamćenje znaju da su rezultati bili iznad igre.

Setiće se neki koliko je Zvezda imala sreće protiv Krasnodara (nepriznat gol Rusima), protiv Salcburga (dva gola Bena ni iz čega), penali protiv Kopenhagena…. Kada se sve sabere i oduzme Zvezda je odigrala veoma dobro četiri, pet utakmica u Evropi, sve ostalo je bilo – za zaborav. Međutim, rukovodstvo kluba, uljuljkano rezultatima i dominacijom u Superligi nije dobro odradilo (ne samo ovaj) prelazni rok. Jedino pojačanje je štoper Dragović, svi ostali su daleko od kvaliteta igrača potrebnih za Ligu šampiona.

Posle poraza od Šerifa (opet već viđeno) usledilo je saopštenje crveno-belih u kom se konstatuje da su za neuspeh krivi novinari, političari, partizanovci,… samo oni nisu. Isto, ili barem slično, ponašaju se i ljudi koji vode Partizan i Fudbalski savez Srbije. Sve dok budu prebacivali odgovornost za neuspeh na druge, a na svoju zaboravljali, šanse da srpski klubovi i reprezentacija imaju značajniju ulogu na evrosceni nema. Za njih će i dalje važiti ona Kubertenova „Važno je učestvovati“.