EPA-EFE/ANDREJ CUKICPre nepunih mesec dana (14.i 15. marta) u glavni grad Srbije nije se moglo ni ući niti izaći iz njega. Zaustavljeni su svi vozovi i autobusi koji su išli ka, odnosno iz Beograda, a u subotu nije bilo ni gradskog prevoza.
Beograd je stavljen u „karantin“ jer su „studenti koji neće da uče, ustaše, strani plaćenici i domaći izdajnici“ organizovali „neko okupljanje“. Neki su ipak odlučili da u „zabranjeni grad“ dođu makar i pešaka. Usput su spavali pod šatorima na fudbalskim terenima, plastenicima… Zbog tog „ničim izazvanog“ okupljanja otkazane su i sportske priredbe, između ostalih i utakmice 28. kola Superlige (Crvena Zvezda – Spartak i Čukarički – Partizan).
PreCednik svih građana Srbije odlučio je da minulog vikenda dokaže da ima veći (broj pristalica od onih „zgubidana koji neće da uče, ustaša, stranih plaćenika i domaćih izdajnika“). Pešačile su i njegove pristalice – brzinom kojom su „šetali“ pozavidele bi im i „njegove kobre“.
Ne želeći ništa da prepusti slučaju, a držeći se one stare i proverene „hleba i igara“, preCednik je za svoje pristalice (a i one koji baš to i nisu ali…) obezbedio ne samo besplatan prevoz do Beograda i dnevnice, a osim sendviča u ponudi su bile i pljeskavice, ćevapčići, kobasice…. Za „igre“ bili su zaduženi fudbaleri Crvene zvezde i Partizana, u subotu se igrao „večiti derbi“.
Da je pre dvadesetak godina mojim seljacima iz Jarkovca ponudio besplatan prevoz do Beograda (nisu im trebali ni sendviči, ni dnevnice…) došli bi sa tim autobusom do Autokomande i u nekoj od obližnjih kafana (Avalica, Sport, Zlatiborac, bašta stadiona Partizana…) čekali bi me da im donesem ulaznice za derbi do kojih se tada teško dolazilo (čekanjem u dugim redovima, ili službenim trebovanjem). Neki bi se (možda) potom i uputili do Skupštine da čuju i vide to čudo od preCednika, a većina bi se vratila na „mesto zločina“ – u kafanu.
Godinama unazad niko me iz Jarkovca ne zove da mu nabavim karte za derbi. Razumem ih. Nemaju rašta dolaziti. Uoči prvog kola plej-ofa Crvena Zvezda je već obezbedila novu titulu, imala je čak 23 boda više od „večitog rivala“, a i takav Partizan je imao 17 bodova prednosti u odnosu na trećeplasirani OFK Beograd.
Derbi ne samo da nema više takmičarskog značaja već je i kvalitet fudbala očajan. Posle 176. „večitog derbija“ niko neće pričati o lepim golovima, majstorskim driblinzima, odličnim odbranama golmana… Pričaće se, možda, o spornim situacijama.
Uspeo je preCednik da nam ogadi čak i „najveći praznik srpskog fudbala“.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
