Vučić je (opet) pobedio

Ovo Šekijevo pravilo (uspešno) koristi i čovek kom je bio idol – Aleksandar Vučić. O „desantu“ na avion u kom su bili fudbaleri, tj. o NJEGOVOM milionu evra koji je obećao u slučaju pobede u Lisabonu, pričalo (i priča) se mnogo više nego o izvanrednoj igri i pobedi nad Portugalom. „Vučićevo milionče“ je izbilo u prvi plan, a u drugi je potisnuta izvanredna postavka igre selektora Dragana Stojkovića, golovi Tadića i Mitrovića, fantastična igra Pavlovića…

SVOJIM milionom bacio je u „treći plan“ i činjenicu da su fudbaleri plasmanom na Svetsko prvenstvo u Kataru Srbiji doneli 12 MILIONA DOLARA, tj. deset puta više nego što im je ON „poklonio“. Tih 12 miliona dolara je zagarantovana zarada, svaka pobeda, plasman u narednu rundu takmičenja donosi Fudbalskom savez Srbije, tj. Srbiji ekstra zaradu. Ali, važno je VUČIĆEVO milionče. O njemu svi pričaju – i pozitivno i negativno. Što bi Šeki rekao „Važno je da se priča“.

Fudbaleri, članovi stručnog štaba i, pre svih ( još uvek) obezglavljeno rukovodstvo Fudbalskog saveza Srbije, nisu se snašli i (ishitreno) odlučili da to „Vučićevo milionče“ daju u humanitarne svrhe, tj. za lečenje bolesne dece. Pogrešili su. Lečenje bolesne dece je problem države i ona mora da nađe novac za svako bolesno dete. Kada su već odlučili da to „milionče“ potroše u humanitarne svrhe trebalo je da osnuju fond iz kog bi se davala pomoć njihovim predhodnicima a ne da organizuju humanirarne utakmice kao što je bilo nedavno za Radovana Radakovića, bišeg golmana Partizana, Obilića, Voždovca, Zemuna… koji je oboleo od difuznog karcinoma želuca.

Svake godine hiljade dečaka upisuje „fudbalsku školu“, a samo njih desetak je i završe – postanu profesionalni fudbaleri, a na prste jedne ruke može se nabrojati koliko njih uspe da stečeno znanje i unovči. Nažalost, ima i onih koji su uspeli fudbalsko umeće da naplate, ali nisu znali i pametno da ulože zarađeni novac (Saša Ćurčić, Zoran Dimitrijević Čava…)

Sticajem okolnosti znam koliko para je dao Dejan Stanković mom komšiji posle poplave u Obrenovcu. Čuo sam i za novac koji su u humanitarne svrhe dali Meteja Kežman, Nemanja Matić, Savo Milošević, Nemanja Vidić…. Nabrajati dalje je iluzorno – ne samo da što ću nekoga zaboraviti, već mi ni Danas neće dati tri-četiri strane koliko je potrebno da ih sve nabrojim. Ono što sigurno znam je da su i bez ovog „Vučićevog miliončeta“ fudbaleri za lečenje dali mnogo više novca od države. Nažalost.