Brekidž, ruža antikosmosa

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. A.Huxley: „Vrata percepcije“.

2. Poetično, ohrabrujuće, varljivo… Da bi smo ,osetili’ metaforu moramo poznavati hronološki narativ. Džiga Vertov je snimio porođaj M1929, jedan trenutak između početka smene na tramvajskoj stanici i singerica u večnosti 🙂 tako nekako. Film bez scenarija nije film bez naracije. Polokove kapljice mame eskapizmom autizma ali neće vratiti u detinjstvo kada jedna mrlja može da bude ostrvo novog sveta, suncobrani na Arktiku, rekao bih, trezveno – ali uopšte ne stojim iza rečenog. Mrtvačnica samo svedoči duh vremena, nema vikinških sahrana, nema ‘tica na tornju tišine. U svakom slučaju, bolje od Bele lađe.