Da je Mirko Đorđević živ

Šta nam to, dame i gospodo, zapravo kazuje? Razum naše javnosti nalazi se tek u budućim tragičnim događajima! Tamo gde nema vizije, političke, kulturne, gde nema prosvetiteljskog, prosvetljujućeg vizionarstva, tamo u pomoć stiže velika nesreća kako bi se ljudi dozvali pameti i pročistili svoja srca. Doista, to je ton proročanstva, ali samo stoga što je stvarnost (samo) simptom, i što se ozbiljnom analizom može utvrditi kakvog je i kolikog poremećaja ona simptom.

O tome je, temeljno religijski i književno obrazovan, nadasve vedar duh Mirka Đorđevića puno znao, kao što je umeo da se obavesti uvek sa istinskih izvora o događajima koje je javno komentarisao. Otkad ga nema sa nama, evo već godinu dana, nema više tog motrišta na stvari koje se pre svega tiču međureligijskog dijaloga pravoslavlja i katoličanstva, te svih onih evropskih političkih mreža koje su razapete i isprepletene na osnovi sheme ove nasilne razlike koja, kao takva, nasilje i uzrokuje, a u koju se, sa obe strane, masovno veruje kao u sam Duh sveti.

Elem, najpre smo čitali kako se, godinama već kvarovima sklon, pokvario motor predsedničkog aviona u letu, a nekoliko dana potom, to da je kopilot istog aviona priznao – tako se saopštava, mada se ne saopštava pod kojim uslovima dolazi do tog i takvog “priznanja” – da je tokom tog famoznog leta prosuo vruću kafu po tastaturi, pardon! komandnoj tabli aviona, te da je, maramicom ili salvetom je brišući, neosetno pritisnuo ono dugme koje se uključuje isključivo u slučaju krajnje nužde, kao ultima ratio. Avion je, čitamo, propadao i propadao s nebeskih visina puna dva kilometra ka zemlji, “kao kamen”, kako se izvolela izraziti gospođa Pak, glasnogovornica predsednika republike, inače ljubitelja monarhije i – dugi niz godina, sve do njegove partijske secesije i takozvanog ideološkog preumljenja – gorljivog protivnika “vatikanske zavere”. Očevici, dakle učesnici ove tragedije u sprečenom nastajanju, odreda tvrde da se propadanje zbilo nad Jadranskim morem, premda snimak njegove putanje, predočen od strane kontrole leta, pokazuje da avion do Jadranskog mora nije dospeo.

Kakva mora, kakve kafe, kakvi bakrači! Pred nama je, naime, jedna pokretna stvar koja se vraća na mesto svog polazišta tek što je krenula ka svom cilju, na koji, u stvari, ne može da dospe. Zaokretna putanja tog leta trasirana je ideološkom zaokretnom putanjom koja, misleći da prikriva svoje tragove, iz Beograda, predsednika republike ne vodi u prvi Rim, nego u takozvani treći Rim. Ne ka Jadranskom moru i potom dublje ka EU, nego u Moskvu, u Moskvu, kvu, kvu!

Parafrazirajući Novi zavet, šeretski, u duhu Mirka Đorđevića, reći ćemo: Zna Sveta stolica šta je u srcu srbijanskog aktuelnog predsednika pre nego što to njemu i dospe do pameti! Naravoučenije: otkazana poseta, posledica je ideološkog udesa i ideološke zbrke.

Otkad Mirko Đorđević nije sa nama, mnoga su bitna štiva ostala nepročitana i mnoge očigledne stvari neprotumačene, a one zastrte – neotkrivene! Mirko je govorio bistro i uvek sa izvorišta. Koliko je, pak, dobro bio upoznat sa tajnama vatikanskih podruma i kuhinja, nek govori i ono što je ispričao piscu ovih redaka.

Ratnih devedesetih godina, u grupi jugoslovenskih antiratno angažovanih intelektualaca, imao je Mirko Đorđević audijenciju u Vatikanu, ali, na izričit zahtev pape Vojtile, dobro, Jovana Pavla Drugog, i polusatni razgovor s njim, u četiri oka. Dok je Mirko razgovarao s papom, onaj zvaničnik iz naše ambasade u Vatikanu koji ga je pratio ex officio, morao je jednom visoko postavljenom činovniku da odgovari na sledeće pitanje: Zašto je prethodnog dana u tim i tim novinama koje izlaze u tom i tom gradu u Srbiji objavljen tekst pun mržnje protiv Katoličke crkve, koja se tu naziva zločinačkom organizacijom?

Kad je završio razgovor s papom, jedan od papskih pomoćnika predao je Mirku koverat, rekavši: “Sveti otac zna da je sa vama u Rim doputovala i vaša maloletna kći. Ovo je njegov poklon za gospođicu.” Kada su, našavši se ubrzo potom, otvorili koverat, Mirko i njegova kći utvrdili su da se u njemu nalazi tačno onoliko lira koliko je iznosila i kazna što ju je mlada devojka, zatečena u gradskom prevozu bez vozne karte, maločas platila.