Đinđić, jedno sećanje

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Kao I uvek, jasna oslikana slika stanja nase drustvene svesti. Djindjic je bio svetlo na kraju tunela I morali su da ga ugase. Ucinili su to oni za koje je prirodna sredina tmina. Mrak nad istinom, svescu, javnim informisanjem, pravom za drugacije misljenje.

2. Večna mu pomen i nek’ počiva u miru kad mu nisu dali u stvarnosti!

3. Još jedna od hiljade konstatacija o bolesnom društvu. Društvo sa ukoronjenom patologijom bira srodne duše, a to sada nauka zna da je u pitanju svest. Takve opise stanja svesti još u xvi veku, Vaš kolega, folozof opisao je. Za razliku od Aristotela, Frensis Bejkon je nazvao svoje novo učenje o metodama: „Novi organon“ (Novum organon) (grč.), a opisao ga je:”No najveća prepreka i zastranjivanje ljudskog razuma proizlazi iz neprikladnosti i varki čula, da ono, što podražuje čulo, preteže nad onim, što ga neposredno ne podražuje, makar to bilo vrednije…” Te je dao ocenu za:”Mudrost Grкa pak bila je profesorska i dala se na sisputacije (borbu rečima), koja vrsta je veoma protivna istraživanju istine.” Pa nastavlja: “Dosada se nije našao niko s takvom smelošću i strogošću duha, da bi se bio odlučio i sebi postavio zadatak, da posve uništi obične teorije i pojmove, pa da očišćeni i izjednačeni razum iznova upravi pojedinačnome. Stoga je mišljenje ljudi, što ga imamo, više neka mešavina i zbrka od pouzdanja i slučajnosti i od detinajstih pojmova, koje smo pokupili u prvom početku. No ako se ko u zrelo doba i zdravim čulima i opet pročišćenim duhom iznova obratili iskustvu i pojedinačnome, onda se od niega može očekivati nešto bolje. I pri tome obećavamo sebi sreću Aleksandra Velikog, i neka nas niko ne optuži zbog taštine, dok čuje kraj stvari što smera na otklanjanje svake taštine. Naime o Aleksandru i njegovim delima rekao je Eshil ovo: Mi zacelo ne živimo smrtnim životom, nego smo se rodili zato, da potomostvo pripoveda i objavljuje čudesne stvari, kao da je Aleksandrova dela smatrao čudom. No u kasnija vremena Tit Livije bolje spoznao i prozreo stvar, pa je za Aleksndra rekao ovako: On nije učinio ništa drugo nego je vrlo smelo prezirao ono tašto.
   Slična će se sud, držimo mi, izreći u kasnija vremena i o nama, da nismo učinili ništa veliko, nego smo samo ono što se smatralo velikim, napravili malim.“
   Filozofski je pitati se: Da li će baš tako biti sa nama?