Dobrica i Brena

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova saopšteno je da nema osnova za podizanje krivične prijave, osim, ukoliko je, kao privatnu tužbu za pretrpljeni duševni bol, ne pokrene osoba ili grupa koja se smatra uznemirenom. Dejstvo intencionalne pseudoinformacije o Nobelovom laureatu, u jednom je komentaru izjednačeno s uticajem paskvile Vojko i Savle koja je objavljena pre dvadeset pet godina.

Istinita vest o Gorčinu Stojanoviću i njegovoj budućoj režiji koncerta Lepe Brene, izazvala je takvu konsternaciju i osudu u onom delu medija koje uobičajeno nazivamo nezavisnima, da se ta prenaglašena emocionalna reakcija, s obzirom na nepostojanje objekta koji proglašava opasnim i ugrožavajućim, može smatrati histeričnom.

Pomenute reakcije na dve vesti, dakle, i zgražavanje nad jednim subverzivnim aktom koji nije ništa drugo do perfektno izveden društveno angažovani internet-hepening, upravo kao upozorenje javnosti, i zgražavanje nad jednim privatnim poslovnim aktom, koji ne zadire ni u jednu sferu javnosti niti ugrožava demokratiju ili demokratičnost, pokazuju u kojoj je meri, ovde i sada, zasterelo razumevanje slobode delovanja.

Paskvila Vojko i Savle, koja se i dan-danas netačno i nepravedno naziva humoreskom, klevetnički je napis još uvek anonimnog autora, individualnog ili kolektivnog, što predstavlja i izraz i akcelerator onog talasa nacionalizma što će od tada pustošiti Srbiju tako da danas, u ekonomskom i socijalnom smislu, kasni za sopstvenim vremenom od pre četvrt veka. Negativni uticaj ove paskvile, neograničenog je trajanja.

Lažna vest o Dobrici Ćosiću kao dobitniku Nobelove nagrade za književnost, čin je vrlo ograničenog trajanja. S obzirom na to da su dva krajnja kandidata za dobitnika nagrade bila dobro poznata javnosti, a da Ćosić nijednom nije pomenut, bilo je jasno da je preuranjeno objavljena informacija sumnjiva. Svako ko bi to tada našao za shodno, ovu vest je mogao da proveri na adresi sajta Nobelovog komiteta. Traba li reći da je urednicima u kulturnim rubrikama ova adresa morala biti poznata. Međutim, mediji su, ne proveravajući, s ponosom pohitali da objave radosnu vest. I upravo su oni odgovorni za nju, a ne aktivistički pseudosajt Nobelovog komiteta. Naime, pravo je svakog da registruje sajt i na njemu objavljuje ono što nikoga ne vređa, a to podrazumeva i parodiranje lažnim vestima. Najzad, jedino na ovakav način moglo je postati jasno u kojoj je meri srpski informativni sistem prijemčiv za dezinformisanje.

Anonimni je autor objasnio kako je cilj akcije to da se javnosti skrene pažnja na snagu negativnog političkog uticaja Dobrice Ćosića. Koliko uvredljivih reči ovaj pisac i danas sipa na pojedince, medijske kuće, države i narode, ne izuzimajući srpski, jasno se vidi i iz poslednjih tomova njegovih dnevnika.

„Nobelova nagrada za Ćosića“, odnosi se na osobu koja je, između ostalog, predstavljala najodgovorniju personu u državi u kojoj su se događali užasavajući zločini, među kojima i otmica ljudi u Štrpcima. Najzad, da Ćosiću, sa svim rečenim negativnim bremenom koje personifikuje, nije ukazana čast da bude nominovan za Nobelovu nagradu kao srpski kandidat, ne bi bilo ni ove pseudoinformacije koja otkriva nedemokratsku krhkost samog informativnog sistema. Ponovimo, nju su u vest pretvorili upravo mediji.

Naravno, ovaj akt ne poštuje institucionalnu demokratsku proceduru, ali je i ne krši onako kako to čine pojedini predstavnici vlasti u Srbiji (setimo se samo zabrane Parade ponosa ili gomilanja funkcija, ili utaje imovinskog stanja). No, dok predstavnici vlasti nepoštovanjem zakona krše i moral, ovakav subverzivni društveni akt, moralan je i ima otrežnjujuće dejstvo. Ne razumeti duhovitost ove subverzije kojom se raskrinkava neprincipijelnost nominalno liberalnog i demokratskog sistema, znači raditi u korist upravo te neprincipijelnosti i neduhovitosti.

Što se tiče slučaja Fahrete Jahić i njenog nastupa koji će inscenirati Gorčin Stojanović, treba odmah reći da je okupljanje na ovakvom koncertu potpuno privatna stvar koja ne zadire u javnu i političku sferu. I Brenina šund muzika i ona sama, za razliku od Dobrice i njegovog pisanja, nemaju političku konotaciju i nikoga ne vređaju, a poštuju pravo ličnog izbora.