Ekootpor

Setimo se da su pre dve godine u opštini Štrpce, na jugu Kosova, Srbi i Albanci zajedno sprečili izgradnju mini-hidroelektrana. Ali, ali, ne smetnimo s uma da danas u pravednim ekološkim akcijama protiv izgradnje mini-hidroelektrana, koje uništavaju prirodu, stoje i retrogradni desničari i revizionisti, koji sprečavaju konstituisanje društva, poput Srđana Cvetkovića, istoričara, koji je organizovao famoznu izložbu „U ime naroda“, u kojoj je, kroz čiste biografije nekolicine nevino stradalih ljudi u režimu KPJ, pokušao da opere prljav veš brojnih srpskih fašista i saradnika okupatora.

Ovde podsećam na odličan irski dokumentarni film iz 2010, koji govori o borbi ljudi za prirodna prava, kad zakon države nije na njihovoj, nego na strani bezdušnih megakorporacija. Reč je o filmu „Naftovod“ (The Pipe) reditelja Ristarda O’Domnejla. Ova nas tužna priča s defetističkim svršetkom, uči pameti kako da u borbi, recimo, u slučaju „Rio Tinto“, istrajemo i pobedimo.

„Naftovod“, ostrvski su kritičari dobro nazvali filmom o borbi Davida protiv Golijata. Ovog puta, međutim, Golijat nije savladan.

U primorskom selu Rosport u sevorozapadnoj Irskoj, gde su meštani odvajkada ribari i/ili farmeri, otkriveno je u moru, nedaleko od obale, izvorište gasa. Inženjeri golijatske korporacije Shell Oil izradili su plan naftovoda koji, polazeći od izvorišta u zalivskim vodama, do obližnje rafinerije prolazi kroz samo selo, preko privatnih imanja, a radnici megakompanije već su stigli na teren da taj cevovod za prirodni gas i izgrade.

O’Domejn je počeo da snima godinu dana pre ove opisane situacije, još dok su razmatrani inženjerski planovi, nastavljajući da svoj video-dnevnik o događajima u Rosportu vodi i naredne četiri godine. To je sad zapis o epopeji davidovske borbe ribara i farmera protiv profitabilnog preduzeća jedne orijaške naftne firme što preti čistoti ribolovnih voda i zemljišta.

Film počinje slikama tog prekrasnog, netaknutog priobalnog pejzaža, na kojem, naročito na snimcima načinjenim iz ptičje perspektive u pokretu, dominira smaragdno zelen i sedefasto plav kolorit.

Jedan od junaka ovog pobunjeničkog filma, pokazujući nam tajna skloništa velikih školjki u peskovitoj obali, te staništa kraba na kamenitom delu plaže, kazuje o svom životu vođenom jednim jedinim vektorom – silom ljubavi prema ribolovu. Nikada ne bih hteo da radim išta drugo do da lovim u ovim vodama, to je posao koji najviše volim i bez kojeg ne bih mogao da živim, kaže taj prekaljeni ribar, koji je u četrnaestoj godini napustio školu kako bi, uz oca, počeo da radi ono što smatra najlepšim poslom kojim jedan muškarac može da se bavi.

Posle tih slika krajolika i pripovesti stanovnika sela o svojoj intimnoj vezanosti ili stopljenosti sa zemljom i morem, nad idilom se nadnosi opaka senka „Šelovog“ plana da, crpeći iz ovih obalskih voda, uveća svoj profit.

Meštani su se pobunili, organizovali su proteste i blokirali započete radove „Šelovih“ preduzimača. Irska policija, međutim, štiti stranu korporaciju. Petorica meštana, među kojima je najglasniji nezaboravni farmer Vili Kordaf, zbog narušavanja reda i mira, provode u zatvoru više od tri meseca.

Delegacija predvođena rečenim Kordafom odlazi u Brisel, u Evropski sud pravde, da podnese tužbu protiv vlade u domovini koja, kako dobro razumeju stvar, podržava nešto što je protiv važećih zakona. Nastavlja se sa opstruisanjem radova na bušotini. Među otporašima, ovde toliko prednjači ribar Pet O’Donel, da od drugova i drugarica u protestu, neizbežno dobija počasni naziv šefa. On svakodnevno isplovljava svojim brodićem kako bi zaustavio rad ogromnog broda što ga je iznajmio „Šel“ da napravi bušotinu u morskom dnu. Policija hapsi Peta, a čim ga pusti iz pritvora, on odmah isplovi da svojom barkom onemogući radove Šelovog džina…

Dolazi do razdora u ovom irskom mesnom „pokretu otpora“. Najpre, pobunjenici su se razdvojili po liniji na pitanju cilja pobune: da li se boriti za to da „Šel“ potpuno odustane od svog nauma ili, jedino, protiv toga da cevovod prolazi kroz selo. Jedni su za radikalno, potpuno rešenje, drugi za delimično, naizgled racionalnije. Podrška ovom drugom, skromnijem zahtevu, koji radikalniji otporaši s valjanim razlozima smatraju defetističkim i gubitničkim, dolazi i od katoličkog sveštenstva iz ovog dela Irske.

Naposletku, brojni su meštani prihvatili „novčanu nadoknadu“ koju im nudi korporacija. To je otkup od otpora. Reč je o nekih 20.000 evra. Pet O’Donel, naš junak, naravno na to ne bi pristao ni za živu glavu. Jedna radikalna otporašica, zabarikadirala se u svom automobilu i otpočela štrajk glađu.

Potkupivši većinu stanovnika Rosporta, „Šel“, branjen kordonima irske policije, uspeva da izgradi naftovod i pusti ga u pogon. Iz Brisela, stigla je preporuka da korporacija treba da prestane s radom. Pod okriljem irske vlade, „Šelov“ naftovod još radi. Otpor se nastavlja. U njega su se uključili i oni koji su bili deca kad je ovaj film snimljen.