Hronika najavljenog ubistva

Takođe je rekao da nema straha za svoj život, jer je sav strah iz njega proteran kad se suočio sa svirepim ubistvom svoje maloletne kćeri, koje je izvršio pedofil.

Izjavu ovog čoveka treba uzeti krajnje ozbiljno i k srcu.

Ona gotovo doslovno ponavlja predsmrtne izjave Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije, Ivana Stambolića, Zorana Đinđića, Olivera Ivanovića, koji su potom svirepo ubijeni, a svi su odreda govorili da ne strahuju za svoje živote. Đinđić je čak na taj račun ubrajao i šale.

Pomenuvši reku Dunav, prizvao nam je Jurić u sećanje dunavske slike pronađenih mrtvih tela sudije Nebojše Simeunovića i advokata Vladimira Cvijana.

Zatim se, tražeći od njega da lane ime tog političara pedofila, javno mnjenje obrušilo na ovog čoveka, Igora Jurića, tragičnog junaka koji – a teško je to javnom mnjenju da shvati – ne može više u sebi da ima ni traga sujete, ni truna potrebe za isticanjem i sticanjem.

Njemu život ima smisla jedino kao misija koja sprečava nedela pedofilije: u svakom sprečavanju te patološke nasilne radnje, u svakom spasu jedne devojčice ili dečaka, vaskrsava njegova ćerka jedinica.

Kroz patnju, on se rodio kao čovek. Srbiji je, izgleda, teško da prepozna čoveka.

Šta Jurić tvrdi?

Tvrdi da raspolaže svedočenjima protiv političara visokog ranga koji siluje decu.

Da bi zaštitio svedoke, jer se boji za njihov život (Zašto? Zato što je reč o vrlo, vrlo uticajnom i moćnom izvršiocu najtežih krivičnih dela nasilja nad decom!), Jurić neće da otkrije njihova imena, kao i imena žrtava, sve dok se ne obezbede praktične garancije za bezbednost života tih svedoka i žrtava.

Jurić, takođe, ne želi da izgovori ime osumnjičenog?

Zašto?

Zato što dobro zna da će puštanjem tog imena u etar, a pre nego što je podignuta dobro zasnovana optužnica, upravo osumnjičenom pedofilu i njegovoj moćnoj političkoj, dakle i finansijskoj i medijskoj kliki pružiti mogućnost da osujete potencijalni sudski proces.

Osim toga, prozivati javno nekog za najteža krivična dela, a da taj za ta dela nije optužen, krivično je delo.

Vratimo se sada najvažnijem pitanju: da li je Jurićeva bojazan za živote svedoka razumna?

Odgovor na ovo pitanje imali smo priliku da gledamo uživo, in flagranti, u direktnom prenosu iz televizijskog studija, kao živu slikovnicu.

Reč je o Dr Mići Jovanoviću Megatrendu (nadalje u tekstu: gospodin Megatrend) i njegovom totalnom opovrgavanju sopstvenog prethodnog iskaza u roku od samo 24 sata.

Pođimo redom! Marinika Tepić osumnjičila je javno biznismena i političara Dragana Markovića Palmu (nadalje: gospodin Palma) da je pedofil i podvodač maloletničkog roblja za seksualno iživljavanje svojim poslovnim, političkim i inim partnerima.

Tu optužbu, kako smo videli i čuli na televiziji, potkrepila je snimljenom izjavom očevica rečenih nedela gospodina Palme, ali i, kako tvrdi, izjavama još sedmoro svedoka i njihovom spremnošću da to potvrde u Tužilaštvu, ali…

Ali tek kad im se praktično garantuje sigurnost života.

Gospodin Megatrend pridružio se svojevoljno i promptno optužbama protiv gospodina Palme, pružajući javnosti na uvid svedočenje iz prve ruke, koje potvrđuje sve tačke optužbe Marinike Tepić i sedmoro neimenovanih svedoka, izrazivši gotovost da nadležnim organima podastre i više od toga, dakle i ono što nije za uši čak i srpskog javnog mnjenja.

I dok je njegovo upečatljivo saopštenje protiv gospodina Palme još uvek bilo udarna vest, gospodin Megatrend je polizao svako slovo, svaki interpunkcijski znak, svaki glasak i svaku stanku svoje izjave, i to javno, u studiju TV Pink, u kojem je istovremeno boravio i gospodin Palma, koji je sve vreme dok je gospodin Megatrend težački poricao sve što je rekao samo pre 24 časa, kuckao po tastaturi mobilnog telefona.

Gospodin Megatrend je svoju ledenu optužnicu protiv gospodina Palme prekonoć pretalio u vatrenu odbranu gospodina Palme.

Nije to, dakle, bila samo promena agregatnog stanja jedne bitne izjave, nego i bića njenog subjekta.

Jedno ljudsko obličje, u televizijskom direktnom prenosu, iz petnih se žila potrudilo da se, bez ostatka, pretoči u baricu pod sobom.

U trenutku najviše napetosti tog hemijskog procesa, gospodin Megatrend slavodobitno je iskazao svoju borbenu gotovost da celokupnog sebe, do poslednje kapi, stavi na raspolaganje vrloj odbrani časnog gospodina Palme.

Šta smo mi to zapravo videli?

U televizijskom studiju gospodin Megatrend je od kočopernog starca postao jedno preplašeno dete koje kao da upravo podvode pedofilu, a ono misli da će svojim povlađivanjem izbeći sudbinu koju mu je moćna ruka podvodača namenila.

Toliko o statusu svedoka i statusu istine. U Srbiji je najteže dokazati ono što je očigledno.