Idiotizam zla

Čitava ta farsa, posle svog tragičnog ishoda, ponavlja se danas u prvobitnom svom istorijskom rodu, kao farsa. Četvrt veka, građani ove zemlje trpe ili učestvuju u jednoj čudovišnoj i retrogradnoj istorijskoj predstavi koja vrtoglavo menja žanrove, a glavni njeni akteri, iz situacije u situaciju, menjaju svoje karaktere kao da menjaju kostime, ostajući manje-više u istim ulogama.

To nije banalnost zla, kako učestalo o tome govore brojni naši javni intelektualci. To je, hic et nunc, idiotizam zla. Jer ovdašnji nacionalisti ne produkuju zlo kao što su to činili nacisti, smatrajući da se žrtvuju za viši etički cilj koji nadilazi uobičajene moralne norme, nego beslovesno drže da je to što čine sušta moralnost! Ta njihova gluvoća za sam smisao politike, kao delatnosti uređenja polisa na sreću svih građana, to je idiotizam njihovog zla, i on u praksi ne mora da zaostaje za bilansom banalnosti zla.

Kad novi gradski čelnici u Novom Sadu, namećući isključivost ćiriličnog pisma u javnoj upotrebi, zapravo zabranjuju latinično pismo, oni misle da čine nešto što je moralno i, kako kažu logično – a ne to, kako bi otvoreno rekli nacisti, da moralnost žrtvuju na oltaru jasno proklamovanog etičkog cilja dominacije etničkog srpstva i, u svetlosti te borbe, da vrše etničko čišćenje u kulturi! U banalnosti zla, zločinac je svestan ove perverzije, uzimajući je kao prirodno pravo etike natčoveka i supernacije. U idiotizmu zla, ova pervezija pod svoje uzima i zločinca, pa je on pri tom njen objekat, a ne njen subjekat, misleći o sebi da je moralna osoba.

„Ja mislim da je sasvim logično da Mađari koji su državljani Republike Srbije i koji se školuju u sistemu Republike Srbije besplatno, na račun svih poreznih obveznika države Srbije, znaju i srpski jezik, ali bi trebalo da znaju i ćirilicu“, govori Borko Ilić, zamenik gradonačelnika Novog Sada, dok na račun Ustava Republike Srbije krši Statut grada Novog Sada, jer su, prema tom statutu, pored srpskog jezika i ćiriličnog pisma, u ravnopravnoj javnoj upotrebi još i mađarski i slovački i rusinski jezik, pa bi, logično, dakle, bilo da na automobilima gradskog saobraćaja i drugim javnim natpisima, pored srpskog jezika i ćiriličnog pisma budu zastupljena i ostala tri jezika i latinično pismo, jer nije stvar u tome što bi svi građani Srbije trebalo da znaju i srpski jezik i ćirilicu, nego što u pojedinim njenim delovima u kojima žive nacionalne manjine, jezik i pismo tih manjina treba da uživa pravo javne upotrebe.

Farsa je kad na ulazu u zgradu Kulturnog centra Novog Sada, ispod srpskog natpisa, na mađarskom piše: Novi Sad müvelödosi központ, a moralo bi da stoji: Ujvideki müvelödosi köspont. Međutim, bez te farse koja se krije iza lapsusa calami, nema ni one farse u kojoj se već neskriveno ukazuju znaci buduće tragedije, a to je ono paljenje zastave AP Vojvodine, koje su obavili SNP Naši, jer, dobro je znano da paljenjem barjaka započinje paljenje kuća i ukućana, i da je to posledica logike isključivosti jednog pisma i jezika u multikulturalnom društvu, a o kojoj kao o moralnom činu govori jedan partijski i gradski čelnik.

Kad potpisnici Inicijative za smenu Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, Nevene Petrušić, tvrde da ona „privileguje naročito LGBT organizacije“, te da čineći ono što ex officio i treba da čini, „u javnosti samo podstiče produbljivanje problema“, to je isti duh one farse u idiotizmu zla, u kojem se naziru znaci tragedije, i ista logika koju teorijski, u belim rukavicama, podupiru potpisnici Inicijative, da je u praksu sprovedu neki „Naši“ – logika koja tvrdi da se u Srbiji ugrožava i „diskriminiše i vređa većinski narod“.

Sve ove nečasne rabote dešavaju se u senci proklamovane borbe protiv privredne korupcije, čiji je protagonista potpredsednik vlade, Aleksandar Vučić, koji danas nosi drugi karakter od onog iz vremena svoje delatnosti u SRS, a čije tadašnje reči i postupke sad ponavljaju drugi akteri. Nije, međutim, dovoljno promeniti karakter, potrebno je promeniti i ulogu, jer dekorumpiranje finansijskog sektora ne može da doprinese razvoju društva ukoliko se, s druge strane, ubrzava i proširuje nacionalističko njegovo korumpiranje.