Igor Vuk Torbica, odakle zoveš

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Jovan i Isus, Ivo Lola Ribar mogli su da biraju: živeti kao ništavilo pored okamenjenih umova ili smrt. Igor Vuk Torbica njie dobio prilku da bira, ali ga je našla smrt kao najveće Čovekovo Blago.

   1. Bilo je razgovora (i dogovora) o tome kad pocinje zivot, a sada bi trebalo razgovarati o tome kad pocinje smrt. Ako je abortus ubistvo, zasto onda „spontani pobacaj“ nije samoubistvo? Jovan Babic se nije posebno bavio samoubistvom. (Kod nas, u Srbiji, a niti u vrijeme dok je predavao u Americi.) A da li mislite ce se samoubistvom posebno baviti bracni par Selak – Raspudic? Marija Selak (u Hrvatskoj) govori protiv abortusa. Kaze da abotus me treba zabranjivati nego ga treba uciniti nezamislivim. A ako abortus nije moguce uciniti nezamislivim nego ga treba zabraniti, kako mislite otkud dolazi to da bi bilo moguce (pozeljno, ili i trebalo) zabraniti suicid? I moralno, a ne samo onako kako se to inace I cini, legalno. Uprkos nizu velikih koji su ga pocinili. Valter Benjamin, Jukio Misima… Zlatko Pakovic je zaboravio Ota Vajningera; (ali nista zato, za velikog nad velikima).

2. Živimo u doba antiumetnosti i antiljudskosti. Ko god od umetnika podigne glas i svoj je postrada. Armija nekakvih kritičara, ja tebi ti meni karijerista, manipulatora se množi. Institucionalna teorija Džordža Dikija im je putokaz da “ umetnike “ odaberu među svojim profesorima, studentima po institutima i fakultetima mislim na poeziju i slikarstvo. Ko god krene svojim putem i ko je darovit slede odmazde i prljave igre. A naučnici pokušavaju da seciraju umetnost. Katastrofa.

3. U ogledalu njegove smrti vidim svoju nistavost.
   Strasno lose se osecam kao nikad u zivotu.
   Mozda sam se ovako lose osecao samo posle Djinsjicevog straeljanja!

   1. Čovek je izvršio samoubustvo zato što je bio mentalno bolestan. Lečio se, nije uspelo. Njegova darovitost nema veze sa tom bolešću, ali njegovo samoubistvo ima. Ono nije okončanje života već završetak jednog nepodnošljivog stanja. Bilo bi pošteno prema ljudima koji boluju da se to javno kaže. Ćutanjem o tome i dozvoljavanjem ovakvih tekstova bolesni se dodatno stigmatizuju jer im je očigledno da se njihove muke isključivo prikrivaju. Dakle koliko god Vam zbog ovog bilo loše morate razumeti zašto se to dogodilo. Dogodilo se ne zbog talenta i izuzetnosti nego zbog vrlo ozbiljne mentalne bolesti. Zbog talenta i izuzetnosti dogodile su se predstave. Ako se osećate loše potražite pomoć. I shvatite da se ovo dogodilo zbog bolesti, da to nije nikakav primer nikome.

4. Ne osudjujem cin! Iskreno I duboko zalim ovog mladog, nadasve pametnog I nadarenog mladica, ali je borba, a ne predaja sastavni deo zivota ! Volela bih da je izabrao zivot, prerano je za odustajanje !
   Tuzno I obeshrabrujuce…
   Ostalo je cutanje.

5. Možda mogu da razumem zašto je odlučio da ode, ali ne razumem kako smo ga tako lako pustili.

6. Jos jedan tekst o tome koliko je autor bitan jer je nesto razmenio sa pokojnikom. Lament sopstu umesto „Rage, rade against the dying of the light“.

7. LJUDI OTVORITE OCI,VERUJTE SVOM ZDRAVOM RAZUMU,BORITE SE, BUDITE HRABRI,IGORE NEDOSTAJACES NAM…

8. Umorila ga je „Prokleta avlija“ („Sulejman Veličanstveni“) – sve je tu pokazano – samo su „imena“ (ljudi i institucija) drugačija. Vladavina negativnim emocijama, vladavina državnim monopolima i sistemskom korupcijom, odredi za disciplinovanje naroda, vertikalna prohodnost u društvu ne prema znanju i sposobnostima nego prema „odanosti“, stalna „seča“ birokrata, potpuna ekonomska nesigurnost (vlast uvek može da ti oduzme imovinu), apsolutno nepoverenje između „građana“ (sveopšte nepoverenje)…
   Ps. Kod „brojnih naroda“ ovakav događaj je „tragedija“ a kod nas „malobrojnih“ naroda to je „više od tragedije“!

9. Užasno je ovo što ste napisali. Depresija je bolest koja se leči.
   Smrt nije rešenje i nije odgovor jer život nije pitanje. Život je da se živi.
   Mi smo živi jer su oni pre nas živeli, jer samo život ima smisla.
   Ovo je samo još jedna besmislena smrt.

10. Ja sam užasnut ovim tekstom. Prvo, svi ovi ljudi koje je pobrojao bili su sjajni umetnici i kad ih ovako naređaš, kakvu poruku šalješ deci, a kakvu ljudima koji pate od depresije? Drugo, na koju foru ih sve stavlja u isti koš? Na primer, Benjamin, Majakovski, Mišima, Van Gogh…su svi izvršili samoubistvo iz različitih razloga. A kod Pakovića oni su heroji koji su otišli u najvećoj snazi… Laž. Besmisleno je i da ulazim u to. Kako je recimo Van Gogh umro u najvećoj snazi, sa jednim uvetom i potpuno već lud?
    I ko bre pri zdravoj pameti veliča samoubistvo kao čin?
    Evo ko: neko ko se producira kao vrhunski intelektualac, a nema taj domet. I onda, pošto nema municiju, i zna da nema municiju, on strašne reči izgovara i viče BUM! ne bi li ljudi pomislili da je intelektualna gromada.
    Niko, ali baš niko od velikih jugoslovenskih pisaca nije veličao samoubistvo, koje je velika muka i velika tragedija. Razumljivo. Bili su veliki jer su bili humanisti, a humanisti vole ljude.

    1. Upravo tako. I ja sam tekst shvatio kao veličanje samoubistva kao visokomoralnog čina. To jednostavno nije tačno (naravno uz veoma retke istorijske izuzetke gde je sticaj okolnosti bio takav da samoubistvo zaista bude jedini moralni izlaz). Ali ovako paušalno predstavljati samoubistvo kao nešto karakteristično za velike ljude ili umetnike je zaista opasno.

       1. Odvratan tekst – ne o mladom, predivnom coveku nego o sebi.

    2. Jedino pametno, šta čovek na ovim prostorima za sebe može da uradi, jeste da sa ovih prostora ode. Dodaću: pa makar i na taj način. A odrednicu „sa ovih prostora“ naravno da treba shvatiti u širem smislu. Elem, vrhunski čin hrabrosti i nadasve plod dostojanstva! A da ste čitali Balzaka, ili Džeka Londona, dobro bi ste znali i razumeli koliko valjane ljudskosti ima u činu samoubistva. „Svako samoubistvo je divna poema melanholije.“

       1. *biste

          1. @Sanja Ispravno, hvala Vam!

    3. Hvala na ovom komentaru jer sam pomislio da sam usamljen u tugi i neverovanju koliko je ovaj tekst opasan i narcisoidan. Gospodine Pakoviću, sram vas bilo za ovakav tekst. Potpuno neodgovorno romantizovanje samoubistva u prvom delu i oda važnosti samom sebi u drugom delu. Stidite se.

    4. Branko Miljković nije izvršio samoubistvo, ubijen je pa naknadno obešen. Jesenjin je takođe ubijen. Za Majakovskog nije sigurno.

       1. Bravo! Konačno neko da ispravi grešku u tekstu! Miljković je ubijen kao i mnogi vidjeni Srbi na teritoriji HR tokom Jugoslavije. Uključujući i članove moje porodice koji su služili vojsku tamo.

11. Eheej, moderatori, pa zašto ne odobriste moj, slažem se, ne naročiti komentar?
    Samo sam hteo da izrazim poštovanje, a vi…

    1. Veoma pametan komentar. Sasvim saglasan. Žao mi je mladog umetnika ali je život dar i tako ga moramo prihvatiti

12. Zainteresovan pre svega da promeni društvo, možda je svesno žrtvovao sebe. Njegovi stavovi o životu i politici u regionu i globalno su nedvosmisleni. Možda je želeo da ugasi svetlo (svog života) ali da upali svetlo velikog broja ljudi i pokrene njih na promene. Kada nas neko napusti njegove reči i dela imaju oštrinu kao nikada pre toga. Poštovanje Igoru Vuku.

13. Duboko me je potresla smrt ovog mladog čoveka. Stalno i stalno se vraćam već treći dan na njegovu smrt, iako pokušavam da napravim jedan escape. Mislim da je u ljudskoj prirodi, više nego ikada pre postalo uobičajeno da se sve što je vredno uništi, ne dozvoli mu se da živi jer je ‘opasno’ po mediokritete, . Isto tako mislim da je u oblasti kulture ta zavidljivost, netrpeljivost, onemogućavanje, onih koji iskoče iz okvira veća nego igde drugde. Jer umetnost je nešto drugačija od ostalih sfera života. U tom svetlu vidim njegov strašan čin , kao nepristajanje na ono u čemu živi i dalekovidost da se to neće promeniti, bar ne uskoro.

14. Ne. Ne. I ne.
    Plašite me. Mom djetetu otac se ubio. Moj djed se ubio. Živima, onima koji su ih voljeli, samoubice stavljaju teško nosiv teret na pleća. Ako samoubistvo nije posljedica psihički bolesnog stanja, beznađa i očaja, onda je čin egoizma. Molim Vas, ne veličajte samoubistvo ma koliko voljeli i poštovali onoga koji ga je učinio. Kako bi reditelj o kojem pišete vrednovao ovaj Vaš tekst?

15. U čudnim i bolnim vremenima, kako za pojedince tako i za kolektiv, osnovno je ne čuditi se i ne biti govorljiv.
    Oni koji razumeju i poštuju Igora Vuka Torbicu, njegova prethodna dela i život, neka se čuvaju paradoksa da napadaju njegov poslednji izbor i smrt…
    Pomirimo se i sa činjenicom da svi mi spadamo u jednu ili drugu osnovnu grupu ljudi: jedni, kojima ništa nije potrebno objašnjavati i drugi – kojima se ništa ne može objasniti.

16. Cuvajmo uspomenu na velikog coveka i umetnika

17. U ogleddalu njegove smrti vidim svoju ništavnost.Kako dobro rečeno,Doktore.I ko da shvati – da njega više nema,,a mi smo živi.U tom pozorištu u kome samo statiramo mahovinu.
    j