Koračnice nacizma i kiča

Operetu, tu mađarsku diku popularne građanske kulture, izveo je reditelj i upravnik Andraš Urban na scenu eksperimentalnog subotičkog pozorišta „Deže Kostolanji“, kao neku vrstu eksplozivne naprave. Nema, dakle, te građanske scenske forme koja joj se, u njenom trajnom zahtevu za razbibrigom u pozorištu, u pozorištu ne bi mogla obiti o glavu.

Operetskom delu – što tek draška i zabavlja, što pruža slatki ugođaj zaborava, sanak koji ne želi ništa da menja oko sebe ni sebe – moguće je, evo, u istoj formi, opteretiti i preinačiti uobičajeno laki sadržaj, pa da ukazuje, iznenađujuće jetko i sveže, na ono što u očekivanom građanskom pozorišnom odušku ostaje skriveno i mutno.

Opereta „Laka mala“ iz 1926. godine, kompozitora Bele Zerkovica, prema libretu Lasla Silađija – česta na repertoarima mađarskih operskih i operetskih kuća, više puta i ekranizovana, a pre nekoliko godina izvedena i u Novosadskom pozorištu – poslužila je ovde zapravo kao osnova za opstruktivnu pozorišnu akciju.

Bilo je čarobno osetiti kako u jednom eksperimentalnom teatru publici raste srce na zvuke i reči operetskih kupleta i folklornih pesmica koje dižu pritisak nacionalnom ponosu, uz zdušni aplauz na otvorenoj sceni. Lake note umeju da ponesu, a nacionalne budnice, velim, zagrevaju srce i tope subjekat.

Upravo o tom paljenju srca i topljenju subjekta do nulte jedinice u masi koja je spremna da maršira, ovde je reč. Nije, naime, ovo predstava „Laka mala“, nego kritičko njeno izdanje koje se drukčije i zove. Reditelj i dramaturzi Kornelija Goli i Tamaš Olah, u „Vitezovima ‘Lake male'“, podražavajući operetski tok i ton, svrgli su s operetskog prestola operetsko raspoloženje i iz osnova izmenili krajnji efekat.

Evo samo jednog primera ironijskog momenta te dekonstrukcije: u slavljeničkom raspoloženju zadovoljstva postignućima građanske mađarske kulture i uljudnosti u Subotici, ističe se, u jednom trenutku, i boravak ovdašnji viteza Mikloša Hortija, regenta fašističke Mađarske i ratnog zločinca. Udostojio je, dakle, ovaj admiral i političar, jedared svojim prisustvom na operetskoj predstavi i našu secesionističku Suboticu. Srce tutnji, a opereta „Vitezovi ‘Lake male'“, u svoj svojoj raskoši pokreta i boja (koreografija Timee Filep, kostimi Marine Sremac), navlači na scenu jedan munjonosni oblak koji grmi o tome da kič sentimenti i nacizam marširaju jedno uz drugo.

Ovo nije kritika operete, nego kritika operetom. Ovo je podrivačko izazivanje slatkih klajnbirgerskih osećanja, da bi se tim osećanjima magnoveno, već u sledećoj frazi ili umetnutoj stendap sceni, prinelo ogledalo na kojem se jasno ogleda želja tih osećanja da se prepuste jednom vođi, jer vođa zna šta, kad i kako treba, a ne da svako tu lupa glavom i izmišlja šta bi sve mogla biti umetnost i kakve bi sve različite vidove imao pravo da ima život ljudi – što je čist hohštapleraj, anarhizam i bolest!

Dakle, ovo nije kritika operete, nego omaž opereti, pogotovu njenoj prvobitnoj nameri, iz ranog pariskog perioda, da, puna sarkazma, u jednom šaljivom varijetetskom tonu, bode oči publici jetkim političkim invektivama. Kasnije, u Beču, preko kojeg stiže i u Budimpeštu, otuđila se opereta od svojih kritičkih koordinata.

Ali, nije to sve o „Vitezovima ‘Lake male'“! U sižejnom toku ove predstave, na početku, kao razlog da glumci eksperimentalnog pozorišta „Deže Kostolanji“ izvode operetu, jeste njihova (glumljena) pobuna sa zahtevom da i sami, najzad, postanu deo kulturne elite te da uživaju u svemu što sobom nosi život jednog glumca rutinera, koji svoj posao obavlja bez ikakve strasti da zadaje opasna pitanja.

Dosta, dakle, s tim eksperimentima, koji podrazumevaju iscrpljujuće fizičke napore i svakodnevni prekovremeni rad! Dosta s političkim pozorištem, koje glumcu samo navlači bedu na vrat, da ga ljudi na ulici grde i pljuju, jer ga identifikuju sa onim što je izrekao sa scene protiv vlasti, protiv političkog sistema! Dajte glumcu štit lika, da sakrije svoj stav, da jednostavno imitira glasove kao papagaj, jer on i nema svoj stav, jer on je glumac! Dosta više s tim životom na margini i u besparici! Operetu amo, da najzad postanemo dostojni statusa nacionalno osvešćenog i režimu korisnog pozorišnog umetnika, koji ima i svog šminkera i svog garderobera, svog stomatologa i urologa, svog advokata i lajfkouča, svoje partnere za tenis i golf, svoje nastupe na nacifrekventnim televizijama i večere sa onima koje je narod birao da vode državu i naciju!

„Vitezovi ‘Lake male'“, pre svega su jedan zasluženi autoomaž jedinstvenom pozorištu dramske odgovornosti u Srbiji; omaž posvećenosti misteriji glumačke veštine, koji su, u režiji Andraša Urbana i muzičkoj kompoziciji Arpada Serde, odali sebi glumice i glumci ovog malog velikog ansambla:  Boris Kučov, Timea Filep, Gabor Mesaroš, Andrea Verebeš, David Buboš, Dina Dedović Tomić i Blanka Horvat.