Laž i sistem

Takvi su sada i ovde na vlasti. Njihova osnovna odlika jeste da (nas) lažu izrazito glupo. A to je izrazito uvredljivo. Oni nisu dorasli ulogama koje obavljaju u državi, zato ih i ne obavljaju. Niti su šta izučili, niti su videli dalje od svog nosa, i sad tim poluprečnikom svojih svetova, koji se pruža od oka do vrha nosa, ocrtavaju krug srpskom društvu i njegovoj kulturi.

Kažem, i kad je dobra, kad je svetska, politika se bazira na laži, ali, tada, inteligentno i doraslo laže. Najvažnija odlika takve laži jeste da se ne izgovara i ne piše isključivo ili prevashodno za privatne interese. Istinu, dakle, ne treba tražiti u politici. Ko hoće da se suoči sa istinom nek čita Spinozu, ili Dantea, ili Vijona, ili NJegoša, ili nek sluša Baha…

Najočiglednije utemeljenje laži u evropskoj savremenoj politici, a naročito u regionalnoj, balkanskoj politici, jeste potiskivanje, brisanje uspomene na evropski i jugoslovenski antifašizam. Likvidiranje živog nasleđa antifašizma, u stvari je zaborav egzistencije, filozofski rečeno, zaborav bitka (bivstvovanja); jednostavnije i tačnije: zaborav istine i poništavanje morala.

Naša domovina, koja ima i razlog i obavezu da se diči svojim snažnim gerilskim, pobedonosnim antifašističkim pokretom iz Drugog svetskog rata, pod vođstvom Komunističke partije Jugoslavije, danas za svoje državne svece i svetinje, okađene kandilima crkvenih poglavara, ističe kolaboracionističke prvake i stratišta na kojima su stradale, pre svega, domicilne sluge nacističkog i fašističkog poretka.

Nacije (ovo je politička, ne etnička kategorija!), nacije koje se
stide onoga čime imaju da se ponose, a ponose se onim što je sramno, neumitno propadaju. Jer, ne propada se, kako to govore vajni nacionalisti, zbog negativnog odnosa nataliteta i mortaliteta, nego zbog negativnog odnosa laži i istine, nemorala i morala u javnosti.

Poništavanje antifašističkih tekovina ide ruku pod ruku s restauracijom kapitalizma. Iskorenjivanje antifašističke svesti, strategija je kapitalizma. Potrebno je saseći u korenu i samo sećanje na vrlinu i požrtvovanost pobune. Treba odnegovati zadovoljne sluge! To je već globalna politika.

Kapitalizam se temelji na četiri ordinarne laži, koje su danas nečitke, i o kojima je govoriti i pisati donkihotovski posao.

Prva laž: demokratija se razvija kroz kapitalizam. Drukčije kazano, kapitalizam, sa svojim „slobodnim tržištem“ i agendom ljudskih prava, uslov je za razvoj demokratije. Istina je u tome da kapitalizam i demokratija isključuju jedno drugo. Kapitalizam je negacija demokratije. Ljudi u kapitalizmu su formalno ravnopravni, ali sadržinski neravnopravni. Razlog te neravnopravnosti jeste socijalna nejednakost. Održavati stanje socijalne neravnopravnosti jeste varvarstvo. Kapitalizam je varvarstvo, a varvarstvo je sušta suprotnost demokratiji.

Druga laž: različiti pojmovi, suštinski suprotstavljeni pojmovi, ‘privatno vlasništvo’ i ‘lično vlasništvo’, podvedeni su pod isti pojam – pojam privatnog vlasništva. Stvar je u tome da lično vlasništvo nije isto što i privatno vlasništvo. Čovek ima pravo na određeni posed materijalnih dobara koji je stekao svojim radom. Pravo na raspolaganje tim posedom, njegovom radu daje dostojanstvo. Lični posed podrazumeva pravo na sopstveni prostor, u kojem čovek može da bude za sebe, ali, i sopstveno vreme, koje čovek ima pravo da ima za sebe. Ta lična svojina deo je slobode čoveka, i ona ne ugrožava slobodu drugom čoveku. Lična svojina je sušta suprotnost privatnoj svojini. Privatna svojina služi da se drugi čovek izrabljuje eda bi se ta privatna svojina uvećavala. Privatna svojina malobrojnih ugrožava lične svojine mnogobrojnih.

Treća laž: nasledno pravo. Nasledno pravo produžava pljačku koja je izvršena apsolutnim poistovećivanjem apsolutne različitosti privatne i lične svojine. Jer nije isto da li se nasleđuje lična svojina ili privatna svojina.

Četvrta laž glasi da je kapitalizam motor društvenog života i individualne inicijative, odnosno, da je kapitalizam pogon formiranja ličnosti.

Kapitalističko društvo je carstvo umrtvljenih. Zašto? Zato što su motivi za opstanak tog društva – mrtvi motivi. Kako sve pretvoriti u privatni posed, to je motiv: kako ličnu imovinu pretaliti u privatnu, kako pamet pretvoriti u privatni posed, kako obrazovanje pretvoriti u privatni posed, kako ljubav likvidirati u privatni posed. Najzad, kako ličnost likvidirati u privatnu osobu. Podsećam da je privatna osoba – idiot! I danas se na grčkom jeziku, iz kojeg potiče, reč idiot koristi za privatni posed. Kapitalizam idiotizuje. Kapitalizam ubija ličnost. Zato je osvajanje slobode jednako vaskrsavanju iz mrtvih.