Vest da je jedan čovek u dubokoj starosti vratio dug nacionalnoj železnici posle šezdeset godina, preračunavši tadašnji iznos neplaćene vozne karte u hiljadu današnjih dinara, i vest da je drugi čovek, puno mlađi od prvopomenutog, hiljadu evra koje je našao na ulici odneo u policiju kako bi bilo vraćeno osobi čije je ime napisano na priznanici što je stajala uz rasute novčanice, dobijenoj od banke prilikom podizanja tog iznosa sa ličnog deviznog računa – u našim su štampanim i elektronskim medijima ovog leta dobili status vesti o ljudima koji su ujeli besnog psa.
Onaj koji naknadno plaća svoju neplaćenu kartu za mesto u vozu, i to bez uračunate kamate što se gomilala tokom šest decenija, i onaj što, sto puta veći, novčani iznos na koji je nabasao na ulici, vraća nikom drugom do njegovom nesumnjivom vlasniku – niti ponaosob čine isto, niti, zajedno, nešto ekskluzivno moralno.
Advokat, sada u penziji, adresant koji je državnom poštom državnoj železnici, uz propratno pismo njenom direktoru, poslao novac kao naknadu za neplaćenu voznu kartu iz 1952, morao je imati na umu kako to da bi taj neregistrovani prekršaj odavno zastareo i da je bio registrovan, što je dobro uvideo adresat, upravnik železnice, tako i to da je njegov gest obeštećenja u frapantnom neskladu sa samom štetom. Njegov se gest na našoj društvenoj i političkoj pozornici, na kojoj su uklonjeni svi tragovi zločina tragično visokih pronevera, ukazuje, naime, kao čista farsa. Dizati minorni slučaj otplate svog duga, koji nikome nije naškodio, na pijedestal etike odgovornosti, samozaljubljivo je neodgovorno.
Spoj poze i fanatizma (poza nije nužno fanatična, ali je fanatizam uvek poza), ova indulgencije koju – da bi umirio svoju savest i, kao amanet sećanju potomaka, stavio „tačku na I“ sopstvene besprekornosti – na kraju života traži od državne železnice, starac nalazi, zapravo, u medijima koji će njegov gest okarakterisati kao oličenje same vrline.
Mogao je starac, razume se, anonimno da uplati novac, na primer, na račun stipendista državne železnice ili da ga ustupi za kakvu dobrotvornu svrhu – tu bi i hiljadu dinara predstavljalo nekakvu dobit, te da tako, efikasno, skine teret sa svoje savesti. Ali, on je izabrao drugi način i, po simboličnoj ceni, simbolički kupuje dvostruko: spokojnu savest i reklamu kao večnuju pamjat. Tu se, međutim, farsa lako pretvara u grotesku. Niti se spas duše može kupiti ispod cene, niti od sitnice mogu ispasti velike stvari. U vezi s tim, navedimo primer iz života Svetog Serafima Sarovskog.
Jedan mladić, oličenje svih onih vrlina koje pravoslavlje ističe, od bespogovorne poslušnosti do čednosti u pomislima, rešio je da se zamonaši i kad je to saopštio sarovskom svecu, svom duhovnom ocu, starac mu je savetovao da to ne čini pre nego što neko vreme poživi svetovnim životom. Posle niza godina, svakako manje od šest decenija, kad je kao zreo čovek, muž i otac, došao Serafimu da se ispovedi i da se pokaje za mnoge grehe koje je počinio, između ostalog i za to što se predano odavao alkoholu, sarovski starac – koji je poput Svetog Franje Asiškog, znao umilno da razgovara sa životinjama, dok su mu i najstrašnije zveri jele iz ruku – odgovorio mu je da su ga upravo ti poroci kojima se odavao spasli od najvećeg od svih grehova, u koji bi neizostavno pao da se zamonašio kao mladić, onako čedan i besprekoran – od greha oholosti, od kojeg nema težeg i opasnijeg.
Priča je poučna. Ona govori o opasnosti koja vreba u puritanstvu, kao spoju oholosti i histerije, što ih, doduše kao farsu, nalazimo i u pozi onog našeg starca kojem je, uzgred budi rečeno, železnica vratila onih hiljadu dinara.
Kad je reč o onom drugom, mlađem čoveku koji je na ulici našao hiljadu evra pa ih vratio njihovom vlasniku, u vidu moramo imati to da, ukoliko bi postupio drukčije te zadržao novac, a dobro mu je poznato kome pripada, počinio bi krivično delo koje bi se moglo tretirati kao krađa. Dakle, nalazač je učinio ono na šta ga obavezuje zakon. Našavši se u situaciji za koju se kaže da čini lopova (od poštenog čoveka), on joj je odoleo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
