Potpisavši dogovor s vlašću, buntovna Makedonija je zapala u depresiju. To je realan, istinit, da ne kažemo još i pravedan simptom. Antivladin kamp ispred zgrade Vlade Republike Makedonije je uklonjen, šatori su odneti, bina sklopljena, reflektori pogašeni, reč utihla. Premijer Nikola Gruevski može sad neometano da ulazi u tu zgradu na glavni ulaz, dok protestujući građani umesto realnog mesta na kojem su razvijali novi oblik društvenog života imaju pred sobom papir sa virtuelnim smernicama. Ko se sporazume sa onim protiv kojeg se bori da bi ga srušio s vlasti i, što je još važnije, doveo pred sud pravde, a to je bio cilj antivladinih makedonskih protesta, časno je da trpi depresiju.
Naizgled, sporazum je razuman i povoljan i za političku opoziciju, i za građane i građanke koji su istinski subjekt sad već bivših protesta. Ovo su njegove osnovne četiri tačke: imenovanje specijalnog tužioca, povratak opozicije u parlament, podnošenje ostavke premijera u januaru i raspisivanje izbora, koji bi trebalo da se održe u aprilu mesecu. Garant ovog sporazuma jeste Državni sekretar SAD, u hipostazi svoje zamenice, čiji je pritisak tu bio presudan.
A u suštini, šta je taj sporazum? Opozicija se vraća u parlament i time daje legitimitet vlasti, a delegitimiše volju protestujućih građana. Da li je moguće izabrati nekoruptivnu, moralnu ličnost za specijalnog tužioca koji bi trebalo da pred lice pravde izvede i samog premijera, dok je on još na vlasti? Nije moguće.
Kakvi mogu biti izborni rezultati kada su gotovo svi mediji pod strogom kontrolom vlasti, a ljudi zaposleni u javnom sektoru ucenjeni da za nju glasaju? Nikakvi.
I šta je, onda, rezultat sporazuma? Razvlašćenje građanskog protesta i uništavanje njegovog potencijala. Stvar politike jeste vraćena u parlament, ali, politika stvari je ukradena iz svog središta – sa trga ili agore.
Opozicija i građani optužili su vlast za najveće finansijske pronevere, krvava razračunavanja s političkim protivnicima, lažiranje izbornih rezultata, pritisak na birače zaposlene u javnom sektoru, i sve to dokumentovali jasnim dokazima, uglavnom snimcima telefonskih razgovora najviših funkcionera. Potpisati ma kakvu vrstu dogovora s njima, isto je kao s đavolom tikve saditi.
Taj politički scenario nalik je onom koji je nešto ranije izveden u postreferendumskoj Grčkoj. Na žalost javnosti, ni slavni teorijski psihoanalitičar i filozof Slavoj Žižek nije u tome prepoznao razloge za pad buntovne Grčke u depresiju, likujući, sasvim sofistički, u svom najnovijem uverenju da je grčka vlada uspela da „prevesla“ institucije EU.
Međutim, ukoliko se propusti prilika za hrabrost, druge više neće biti, to se mora imati u vidu kao što se mora imati u vidu da laka rešenja problema, bez požrtvovanosti i žrtava, subjekt promene svode na luftbalon. Grčka je takvu nelagodnu priliku lakomo propustila, a ona joj se neće vratiti za tri godine kad joj se vrati ista kriza. Tada će, kao nekakvo rešenje, na scenu stupiti varvarska desnica.
Držali smo da će u Grčkoj doći do obrta evropske politike, a da će u Makedoniji doći do obrta balkanske politike. Građani u obe zemlje iskazali su jasnu volju za to. No, pošto im je prepuštena na milost, unovčiće je političari.
Vratimo se Makedoniji! Šta će se nadalje događati? Verovatno će biti ispunjeni svi zahtevi sporazuma, ali je suština u tome kako će i za koga oni biti ispunjeni.
Stvari se najpre pokazuju na svojoj periferiji. U tom smislu, institucija pozorišta je odličan pokazatelj. Na čelo izvrsnog skopskog Teatra za decu i omladinu, ukazom Ministarstva za kulturu, postavljen je dramski pisac Bratislav Dimitrov. To je nagrada za njegovo učešće u Građanskom pokretu za oslobođenje Makedonije, provladinoj akciji koja je trebalo da suzbija uticaj antivladinog protesta, da veliča lik i delo premijera i dostignuća njegovih ministara, a sve u slavu obnove makedonskog drevnog naroda.
Odmah po stupanju na direktorsku dužnost, Dimitrov je najavio da će menjati repertoarsku politiku teatra, samim tim i njegov duh. Pre svega, skinuće s repertoara dve predstave Vladimira Milčina jer su izraz „mračne estetike“. Milčin, pak, ne samo da je najveći živi makedonski reditelj i najbolji pedagog, nego je i jedan od najžešćih protivnika režima, dakako, agilni učesnik antivladinih protesta. Zbog briljantnih predstava Vladimira Milčina (o kojima smo u Danasu pisali), Dimitrov je spreman da ukine omladinsku, večernju scenu Teatra za decu i omladinu, te da teatar, kako veli, vrati deci i istinskim njihovim temama, među kojima su pre svega, citiram: „prva ljubav, prvo pivo“.
U februaru je, na televiziji, Milčin bio u duelu sa Dimitrovim. Tada je jasno i glasno rekao da je u Makedoniji na delu „patologija gruevizma“, čija je glavna crta sadizam. I eto, sad Dimitrov, po estetičkim merilima gruevizma, ukida Milčinove predstave, celu jednu večernju scenu i, ne na poslednjem mestu, celo jedno pozorište.
Tako će se, dakle, odvijati stvari i u svom središtu, izvan teatra.
glose:
„Po stupanju na direktorsku dužnost, Dimitrov je najavio da će menjati repertoarsku politiku teatra. Pre svega, skinuće dve predstave Vladimira Milčina jer su izraz „mračne estetike“
„Opozicija se vraća u parlament i time daje legitimitet vlasti, a delegitimiše volju protestujućih građana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
