Kad bismo organizovali napad na arhiv Državne bezbednosti, odnosno Bezbednosno informativne agencije, i kad bismo se, napokon, dokopali tajnih dosijea i objavili imena svih saradnika i doušnika, bio bi to opasan i nelegalan, ali slobodarski i legitiman akt, bez kojeg tranzicija države i društva ne može da počne.
Paradoksalno, tim bi se nelegalnim aktom legitimizovala država; pobunjeni građani učinili bi ono što je trebalo da učini ona sama, ali to nije učinila, ostavši strukturirana na starom načelu/poretku „neprijatelja naroda“ i tajnosti ključnih informacija.
Bugarska je nedavno otvorila dosijea, ne skrivajući pri tom imena saradnika Državne sigurnosti (što zakonodavac kod nas podrazumeva kao nešto samorazumljivo), baš kao što je to učinila, na samom početku svoje tranzicije, i neuporedivo naprednija Češka. I šta su ove dve zemlje imale od toga? Češka, bez sumnje, prednjači u nekadašnjoj zoni zemalja Istočnog bloka, a i Bugarska je u neuporedivo boljoj poziciji nego Srbija. Otvaranje tajnih dosijea, legalno ili ilegalno, ali potpuno, jeste sine qua non liberalizacije.
Danas se na internetu mogu pročitati doušnički dosijei uticajnih javnih ličnosti u Bugarskoj. Ima tu uglednih profesora, umetnika, prvaka antikomunističkih pokreta i tome slično. Na primer, jedan je ugledni filolog, „pod kodnim imenom Dragan“, svojim saradničkim trudom zasluživši akademski boravak u inostranstvu, uticao na to da njegovom kolegi ne bude dozvoljen izlazak iz domovine kako bi, takođe, svoju karijeru tekao na uglednom stranom univerzitetu koji ga je i pozvao zbog njegove naučne spreme. Čitav bivši sistem pokazuje se tu pred čitaocem kao telo pred anatomom. Neophodno je da država za građanina postane otvorena knjiga. Za to je legitimno boriti se i nelegalno.
„Raspodela vlasti u savremenom društvu zavisi ne samo od toga da se kontrolišu informacije nego i komunikacija među ljudima“, u intervjuu za moskovski radio Sloboda, rekao je Manuel Kastel, jedan od najuticajnijih sociologa „umreženog društva“. Raspodela vlasti, to je, dakle, razlog da kod nas još nisu otvoreni dosijei tajnih službi.
Od upada neposlušnih građana u arhivu Državne bezbednosti, postoji, naravno, i solidniji način otkrivanja ovih dokumenata. Ukoliko bi neko od današnjih službenika BIA snimio tajna dokumenta i objavio ih na internetu, učinio bi isto ono što i Džulijan Asanž.
Ukoliko u jednoj ideološki okoštaloj državi kakva je naša, dugo izostaje ovakav hrabri potez pojedinca, ne preostaje ništa drugo nego da se preko interneta organizuje masovni protest građana protiv decenijskog skrivanja bitnih podataka od (očiju) javnosti. Činjenica da se to do sada nije dogodilo, ne znači da se neće i dogoditi. Ovo stanje jeste i posledica, kako je Zoran Đinđić govorio, „slabog društva“, ali, ne treba zaboraviti da ono što je dugotrajno, nije i večno (tako kaže Bertolt Breht u „Kavkaskom krugu kredom“). Ovakvim jednim aktom, masovnim organizovanjem protesta protiv neobelodanjivanja dosijea i skrivanja imena doušnika, a sa priprećenim upadom i zauzimanjem arhiva tajne službe, konsolidovalo bi se naše društvo, kao što je to bilo neposredno pred Peti oktobar i tokom te „nedovršene revolucije“ (Đinđić), bolje je reći, upropašćene. Tranzicija bi, najzad, mogla da otpočne.
Biće interneta je potpuna transparentnost. Demokratija na kojoj se zasniva naše društvo, demokratija je isključivo cikličnih slobodnih izbora, i to je sve. Ona je, dakle, daleko od sopstvenog vremena, vremena interneta, u kojem se stvaraju novi oblici života.
Ne zaboravimo da su protesti u Egiptu, pretprošlog proleća, počeli preko interneta, da bi se u septembru te 2011. godine preneli na Volstrit. I jedan i drugi protest krasile su odlike novog društvenog pokreta koji nije strukturiran hijerarhijski i koji ne zna i neće da zna za vođu. Preko interneta, ideja se širi poput virusa, kaže Manuel Kastel. Pokreti nastali kao posledica protesta umrežene grupe ljudi ili umreženog društva, takođe ne haju za lidera i hijerarhiju.
Mnogi danas pišu da pokret „Okupiraj Volstrit“ nije urodio nikakvim plodom, da je, naprosto, loš rimejk šezdesetosmaškog protesta. To nije tačno. Pod uticajem ovog protesta stvaraju se novi oblici demokratskog života – polako, ali trajno. Ustanovljavaju se „banke vremena“ (sati mog rada za tebe mogu se vratiti istim satima tvog rada za nekog drugog), lokalne banke koje gradski novac povlače iz državnih banaka, alternativne valute, zadružni načini proizvodnje i razmene proizvoda. To je proces menjanja društva odozdo, „ne kroz ideologiju, nego kroz različite načine života“, kako kaže Manuel Kastel.
„Ako je u Egiptu moto bio ‘dole diktatura’, a u Americi ‘dole diktatura novca’“, u Srbiji bi, sledećeg proleća, mogao da bude: „Dole diktatura tajnih službi!“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
