Naučno priključenije jednog hohštaplera

Na video snimku koji se i danas može gledati na internetu, ovaj, kako će uskoro biti kazano, „genijalni mladi srpski naučnik“, na ceremoniji dodele stipendija, prisutnima se, odeven kao glasnogovornik imućne i uticajne političke stranke, doista obraća u najboljem maniru diplomatske retorike, a kad se na njegove završne reči prolomi aplauz, on visoko podiže svoj kažiprst, na šta se oduševljeni pljesak utišava, da bi, u toj svečanoj tišini aule, svoju besedu dopunio poentom-zahvalnicom – kako će, „a sada kad imam i pravni osnov“, sve svoje predstojeće naučne radove, neizostavno žigosati počasnom titulom stipendiste Fonda za mlade talente.

Po drugi put u srpskoj štampi, ime Stefana Vlajkovića zaiskriće u dnevnom listu Blic, 11. marta ove godine, u tekstu pod naslovom „Mladić iz Vrnjačke Banje ubedio NASA da 2015. lansira mali satelit ‘made in Serbia’“.

Nebu nad oblake, NASA će, pomenute godine, lansirati 50 mini nanosatelita s maksi dometom (veličine 20×10 cm, težine 3 kilograma, planetu obiđu za 10-15 min), od kojih će jedan – zahvaljujući inicijativi ciriškog doktoranda koji i sam radi na projektu pomenutih satelita – pripasti našoj domovini. Prošle godine postavši „preliminarni član“ CERN-a, a ove godine pridružujući se ovom projektu Američke svemirske agencije, Srbija najzad staje u red za sopstveno vreme. Osim toga, posle preskupe afere i bruke, što ide na račun prethodne, Koštuničine vlade, koji su, dakako, platili građani, a odnosi se na špijunski satelit koji nije korišćen, ali, za koji jeste Izraelu plaćeno 27 miliona evra – sadašnja vlada, zahvaljujući Vlajkovićevoj preduzetnosti i naučnom ugledu, inauguriše „novi trend“ spoljne politike zemlje, i to za neuporedivo, neuporedivo manju svotu. S obzirom na to da NASA finansira 80% ukupne cene satelita, u Srbiji bi za njega trebalo izdvojiti između 20 i 100 hiljada evra.

Kako bi se ova neophodna masa novca što pre obezbedila, kako bi se što bolje koordinirao rad Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, gde će nanosatelit biti konstruisan, i rad Instituta „Mihajlo Pupin“, gde će biti sklopljen, i kako bi, ne na poslednjem mestu, građanstvo bilo što bolje informisano o svemu tome, Stefan Vlajković je kreirao i sajt (srpskisatelit.wordpress.com), na kojem svaki entuzijasta može obrazložiti svoje mišljenje i dati preloge za što bolju naučnu osnovu projekta.

Od tada je bilo potrebno samo mesec dana da ime Stefana Vlajkovića ponovo osvane u dnevnoj štampi, ovog puta u drugom kontekstu – kao ime lica protiv kojeg je, u ime Tehničkog fakulteta u Beogradu, njegov prodekan za nastavu podneo krivičnu prijavu, a zbog falsifikovanja svedočanstva o ocenama na osnovu kojih je dobilo stipendiju Fonda za mlade talente, u iznosu od 578.000 dinara.

„Pravni osnov“ da s ponosom udara pečat stipendije na naučne radove koje još nije napisao, doktorand i asistent Tehnološkog instituta u Cirihu, pribavio je, dakle, falsifikovanjem pečata Tehničkog fakulteta u Beogradu – koji je, uzgred kazano, već tri godine nevažeći – i potpisa prodekana na svedočanstvu o 25 položenih ispita, sve sa ocenom deset. Istakavši se kao diplomata u naučnoj saradnji Srbije i Američke svemirske agencije, Vlajković je privukao pažnju svojih nekadašnjih beogradskih kolega koji će, sasvim nediplomatski, utvrditi da je, doduše s desetkom, položio ukupno sedam ispita, te da je, iako asistent i doktorand, zapravo nesvršeni student tehnike.

Naučna pustolovina ovog dvadesetšestogodišnjeg hohštaplera, ima svoju edukativnu društvenu misiju.

S obzirom na to da je kao odlični nesvršeni student danas uspešan doktorand ugledne švajcarske visokoškolske institucije, na kojoj, iz nekoliko predmeta, drži vežbe mlađim studentima, te da mu je pošlo za rukom da ostvari naučnu saradnju s Američkom svemirskom agencijom – moramo se, govorimo li o Vlajkovićevom slučaju prevare i falsifikovanja, zapitati i ovo: nije li za ispoljavanje istraživačkog, naučnog talenta potrebna i izvesna doza neškolovanosti?

Ukoliko je posredi krivično delo, razgaljujući hohštapler Vlajković, „otmena varalica, otmeni probisvet“, koji u sivilo našeg školstva unosi neobično jarku nijansu, ne treba da bude izuzet od krivične odgovornosti. No, njegovo priključenije opominje da su i sistem obrazovanja i sistem zakonodavstva, daleko od savršenstva.