Odbrana leta

Ozareni roditelji u razgovoru, njihova školska deca u igri, a one sestre i braća, još neprohodali, dok se Sunce igra senkama lišća po njihovim licima, gledaju unaokolo iz svojih sedišta na bića i stvari kojima još ne znaju imena. I kućni ljubimci su tu sa svojima: oni se razlikuju od sunarodnika isto koliko i njihovi ljudi od onih koji dopuštaju da budu žrtve i da imaju vlasnike, gazde, gospodare, od milja narečene poslodavcima i gradskim sekretarima za ovo i ono, zovite ih kako vam drago, ali ne zaboravite šta jesu i šta nisu.

U dvorištu te osnovne škole u Zemunu vlada ovih dana rajska solidarnost. LJudi su se okupili, sabrali, ujedinili u zajedničkom problemu, i bore se da ga reše. Oni brane vrlinu i, iako im je učinjena nepravda, ozareni su, jer nema sumnje pod kapom nebeskom da su u ovom trenutku na strani dobra i u interesu pravde i ljudskosti. Oni brane leto u sebi na koje, prihvatajući turobno stanje stvari, često zaboravljamo. Ujedno sa svojim psima i mačkama, ne prihvataju samovoljne namete gospodara, ne prihvatajući gospodare.

Kod prethodne rečenice i pleonazma u njoj, moramo zastati da bismo odgonetnuli tajnu reči gospodar. To je pojam kojem je sadržaj upravo samovolja. Nametati samovolju znači gospodariti. Prihvatiti gospodara, naime, znači priznati mu pravo na to da podjednako, sasvim svejedno, može biti u pravu kao i u krivu. Stoga i jeste Gospodar. Imati gospodara, to znači pristajati na zabludu kao (i) na istinu. Sve one koji su ukazivali na ovu paklenu pojmovnu ujdurmu i sve pokrete koji su rešavali da je u stvarnosti razobliče i ukinu, gospodarska ideologija neoliberalizma i klerikalizam danas označavaju kao demonske, i o njima se u osnovnim, srednjim, višim i visokim školama više i ne govori.

U jednoj od škola u kojoj se takođe, po republičkom nastavnom planu, uče neistine kao očenaš, da je, recimo, četnički pokret antifašistički, i u kojoj se, takođe, odgaja slepilo za očigledne istine, poput one da je liberalna ideologija izdala upravo slobodu, da parlamentarna demokratija predstavlja sredstvo vladavine kapitala u rukama malobrojnih, i tako dalje i tome slično, ustali su, ipak, roditelji, po liniji želje svoje čedne dece, da brane jedno notorno pravo pravde, da direktora te škole koji, sav za to zainteresovan, svoj posao radi u životnom interesu upravo učenika te škole, a ne u privatnom interesu i za svoj groš, zadrže na toj poziciji, uprkos samovolji gospodara da tog i takvog čoveka smeni i na njegovo mesto dovede beskičmenog nekog poslušnika koji će i od ove škole napraviti leglo korupcije i sluganstva. Škola se, već smo rekli, zove slavnim imenom Svetozara Miletića, ime privremeno ukinutog direktora je MIROLJUB LJUBA MOSUROVIĆ, a spisak imena onih koji protestuju podugačak je i obuhvata, zapravo, dvostruki roditeljski broj osamdeset procenata dece koja uči u ovoj školi.

Protiv čijeg se zuluma bune roditelji, deca i slobodne duše životinja, da su obustavili nastavu u školi, dajući primer znanja koje se u njoj inače ne uči?

Pogled treba usmeriti na suprotni deo ovoga grada, tamo ka Slaviji i Ulici Ruzveltovoj, gde štrajkuju oni koji su bolje nego iko drugi osetili žarko ovo leto, radeći i usred podneva na ulici, pod temperaturom od 50 stepeni Celzijusa – radnici privatnog preduzeća „Ratko Mitrović – niskogradnja“, jer im, između ostalog, nisu još isplatili ni februarsku platu.

Predsednik Republike, u poslednjem svom obraćanju naciji, preko svih televizija s nacionalnom frekvencijom, rekao je da je ovde posredi privatno preduzeće i da država nema ništa s tim protestom ropski neplaćenih najamnika. Molim?

Predsednik Republike ne samo što ne zna šta govori nego ne zna ni šta jeste, a šta nije republika, i šta je sadržaj zvanja jednog predsednika jedne republike, pa bila ona i Srbija.

Gradska vlast prestonice unajmila je pomenuto preduzeće da obavlja poslove u Beogradu u vrednosti od 15.000.000 evra. Dakle, prestonička vlast je poslodavac ovom preduzeću u ovom poslu. A to preduzeće, izabrano je, uprkos tome što ne zadovoljava osnovne kriterijume za učešće na javnom konkursu („tenderu“), jer je prekršilo osnovne zakone ove zemlje: ne samo da svojim radnicima-najamnicima ne isplaćuje redovno plate, što je zakonska obaveza čije se neispunjenje kažnjava, nego nije platilo ni poreze ni doprinose na isplaćene plate za 2014, 2015. i 2016. godinu Gospodnju.

Težaci su u štrajku, deca su u štrajku, zemlja je u rukama nedoraslih zadatku. Ono što u ovoj tegobnoj situaciji ozaruje jeste neprikosnoveni fakt da štrajkači, za sve nas, državu privode pravdi, te da će, ukoliko istraju u svojim nastojanjima, sasvim sigurno svoja prava i ostvariti.

Možda ne možemo ispraviti krive Drine, ali možemo ispraviti krive mostove na njima i omogućiti slobodan prolaz za sve ljude koji misle jedni na druge. Boriti se za slobodu, to znači biti slobodan, biti slobodna.