Oligarsi, ruski dokumentarni album 1Foto: Privatna arhiva

Naslov izraelskog dokumentarnog filma Aleksandra Genteleva, „Ganavim Ba Hok“, u prevodu „Zakoniti lopovi“, zvaničan je naziv za specifičnu kastu ruskih kriminalaca, koji i oni sami koriste.

Četvorica iz ove elite, junaci su filma.

Jedan od njih živi na nepoznatoj adresi negde u Ruskoj Federaciji i navodno se skriva, premda ga to ne ometa da javno vodi opskurne poslove, među kojima iznuda nije na poslednjem mestu, ali i da režira akcione autobiografske filmove. U prvom, uloge protivničke strane dobili su njegovi dužnici. Nije, dakle, bilo potrebno da angažuje kaskadere kad pljušte batine.

Drugi junak, takođe, živi u Rusiji, u koju se, ne tako davno, vratio posle proterivanja iz Italije. Za nekoliko godina u otadžbini, kako sam kaže, ustostručio je bogatstvo.

Treći, u svojim luksuznim vilama, živi na relaciji Francuska – Izrael, odakle vodi poslove isključivo u Rusiji. Nedavno je renovirao rusku pravoslavnu crkvu u Kanu i postao predsednik njenog Upravnog odbora.

Četvrti…, njegova životna priča je samo varijacija iste teme. A kako su počeli?

Kao najokrutniji kriminalci koji u zatvorima predstavljaju takav strah i trepet da je kudikamo manje rizično pustiti ih na slobodu. Počeli su krađama i otimačinama, prešli na ilegalnu trgovinu širokog asortimana, a danas, posle toliko godina, ako im je verovati na reč, vode legalan, odnosno legalizovan biznis i život. NJihova deca imaju sve uslove da svoju decu vaspitavaju kao aristokrate s čuvenim poreklom. Evropska elita.

U Rusiji domaće ultramilionere nazivaju oligarsima. To staro grčko ime dobro pristaje novoj ruskoj realnosti.

Oligarsi klijaju za vremena Mihaila Gorbačova, a cvetaju za vlade Borisa Jeljcina. Stubovi države postaju pod Putinom. Oni su proizvod ruske perestrojske – tranzicije iz komandne privrede, u vlasništvu partije, u privredu privatnog kapitala – pri kojoj je upravo vlast imala isključivo pravo regrutovanja pojedinaca u kapitaliste. Dakle, oligarhijski tajkuni su se promovisali ne samo na osnovu svog unikatnog instinkta za profitom, nego i pomoću državno-partijske selekcije.

Pogledajmo kako to izgleda na primeru karijere Mihaila Hodorkovskog, junaka nemačkog dokumentarnog filma „Hodorkovski“, reditelja Kirila Tušija!

Hodorkovski, svojevremeno najbogatiji ruski državljanin, i to pre nego što je navršio četrdesetu godinu, bio je zatim i jedan od najpoznatijih zatvorenika na svetu, zbog čijeg se hapšenja, za vreme Putinovog predsedničkog mandata, prašina nije dizala samo u svetskim medijima nego i u vladama demokratskih zemalja, da bi i sam Džordž Buš Junior, tada predsednik SAD, iz Bele kuće zavapio na poštovanje prava i prezumpciju nevinosti u istražnom postupku protiv gospodina Hodorkovskog.

Mihail Hodorkovski, valjan komsomolac i student, koji se, ipak, ničim nije posebno isticao, na samom je početku tranzicije shvatio kakve promene očekuju društvo i šta će ubrzo uistinu značiti biti komsomolac novog doba – prekovani komsomolac. S nekoliko svojih prijatelja, koji danas žive daleko od Rusije, započinje skromni biznis da bi, nedugo potom, otvorio prvu privatnu banku u zemlji. Pošto je Hodorkovski, po poznatom Lenjinovom savetu, učio sve više i više, njegov kapital se uvećavao i uvećavao.

U trenutku kad država prodaje Jukos, snažno naftno preduzeće, a ne želi da ga proda strancima, Hodorkovski se nameće kao idealan vlasnik, tačnije kao idealan partner vlasti. To je ključna reč u ovom odnosu – partnerstvo, i to idealno. Kupujući od države ovu megafirmu, Hodorkovski u magnovenju dobija pet milijardi dolara, jer ona za toliko vredi više od cene koju je platio. Šta pri tom dobija vlast?

Vlast dobija pouzdanog partnera koji će biti tu kad god joj zatreba. U tom partnerstvu, Hodorkovski je samo upravnik državnog preduzeća koje mu nominalno pripada. On može da prisvaja prihod, ali mora imati na umu da to nije beskamatni poklon. Oligarh je stub sistema – fond vlasti.

Jednog dana, na redovnom godišnjem sastanku kod predsednika Putina, Hodorkovski se, pri direktnom televizijskom prenosu, usudio da kritikuje netransparentnost gubitničkog poslovanja konkurentske naftne firme koja je ostala u državnom vlasništvu. Na ovakvu neočekivanu primedbu, koja nepovratno narušava podrazumevani partnerski odnos, Putin uzvraća primedbom iste vrste, ali u kudikamo oštrijem tonu. Predsednik upozorava Hodorkovskog da Jukos duguje za neplaćene poreze.

Posle ovog doručka kod predsednika, koji se iznenada pretvorio u javnu debatu, već pri večeri uhapšeno je nekoliko saradnika Hodorkovskog, a on sam, oputovao je na službeni put u SAD. Pretpostavlja se, i to s dobrim razlozima, da je tamo pregovarao s jednom američkom firmom o prodaji Jukosa. Vratio se u Rusiju. Uhapšen je na aerodromu. Danas je džentlmen u Londonu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari