Paradigme

U pretežno tradicionalističkoj kulturi čija elita visokoparno drži da je strip nižerazredna umetničko-zanatska delatnost, i društvu u kojem je ove godine široki konzervativistički pokret, objedinivši neonaciste i policijski sindikat, sprečio održavanje Parade ponosa, odluka da se istaknu knjiga o stripu i knjiga o homoseksualnoj praksi, te jedan – među izdavačkim orijašima koje finansira ili država ili prodaja šund literature – niskobudžetni izdavač koji objavljuje i knjige bitne za kritičko sagledavanje običaja i morala u našem tranzicionom društvu, presedan je i, možda, nova paradigma za odlučivanje nezavisno od struktura moći – primer, dakle, za ugled, nepoznat kad su, u poslednje dve decenije, kod nas u pitanju žiriji. Setimo se samo ovogodišnjeg žiriranja za dodelu Ninove nagrade za roman godine, pri kojem je ista osoba – o tempora, o mores – predstavljala i predsednika žirija i urednika nagrađene knjige!

Koliko god izgledalo da je reč o perifernoj stvari, odluka žirija ovogodišnjeg Sajma knjiga mogući je početak jednog drukčijeg javnog ponašanja, najzad društveno odgovornog. Ne treba, naime, zaboraviti na reči Lava Tihomirova iz daleke 1912. godine: „Kad protiv spoljašnjih restrikcija i discipline istupa pojedinac, pun unutrašnje autonomije i discipline – društvo se samo usavršava.“

Nekoliko dana posle vesti o odluci žirija Sajma knjiga, koja je objavljena u svim medijima, isključivo na sajtovima www.knjizevnost.org i www.marginalac.org, pojavilo se pismo Ane Ristović u kojem obaveštava javnost o razlozima za podnošenje ostavke na mesto urednice za poeziju u časopisu „Književni magazin“, glasilu Srpskog književnog društva. Pesnikinja objašnjava da je njena uloga u uređivanju časopisa minorizovana i da je, ne obaveštavajući je o tome, sve odluke u vezi s njenom rubrikom, donosio glavni urednik časopisa Mileta Aćimović Ivkov. U preambuli, ona moli uredništvo časopisa da pismo prosledi na adrese svih članova SKD-a. Otkad je objavljeno, pismo do dana današnjeg nije poslato na adrese članova, niti je na sajtu SKD-a objavljeno.

Ukoliko jedno umetničko udruženje, nastalo svojevremeno kao izraz dubokog neslaganja s delovanjem postojećeg udruženja – kao što je Srpsko književno društvo nastalo u odnosu na Udruženje književnika Srbije – jednog dana postane slično onom nad čijim se radom gnušalo, ne samo da je izgubilo svoju svrhu, nego se udružilo u radu protiv nje.

To što će krajem ovog meseca ministar spoljnih poslova Republike Srbije Vuk Jeremić zauzeti i funkciju predsednika Teniskog saveza Srbije, za koju je danas jedini kandidat, nije nam toliko teško da „svarimo“ jer Jeremić je političar, na izvestan način, vojnik partije, s onu stranu civilnog društva, ali nam je to kudikamo teže kad su u pitanju malverzacije, udvajanja funkcija, netransparentnost i autoritarnost u civilnom sektoru koji je, pre svega, tu da bi javno dobro štitio od uzurpacije. Ako su, naime, korumpirani samo političari i tajkuni, to još nije ni upola toliko strašno kao kad su korumpirane nevladine organizacije, udruženja građana i slobodni intelektualci.

Uspevši se do jedne moguće, nove paradigme, i s njene visine padajući na glavu u stvarnost koja je u raljama drugih i drugačijih paradigmi, stižemo do najgoreg od svih „primera za ugled“ koji pustoše civilnim društvom današnje Srbije – do ponašanja meštana Banje Koviljače koji, buneći se protiv azilanata i ilegalnih imigranata zakonito smeštenih u njihovoj varošici, evo, već cele ove nedelje, u strahu da im ti stranci mogu učiniti nešto nažao što dosad nisu činili, ne dopuštaju deci da pohađaju osnovnu školu.

Panika je progutala čitavo mesto, a da za nju nema nikakvog razloga. Azilanti su prestravljeni i ne izlaze iz svojih obitavališta, deca ne idu u školu, a odrasli urlaju s trgova.

Povod svemu, zločin je silovanja jedne odrasle osobe, državljanke Velike Britanije, zbog kojeg je nekoliko osumnjičenih Avganistanaca već u pritvoru. Podaci jasno govore da se od 500 krivičnih i prekršajnih prijava u Banji Koviljači, 498 odnosi na nasilje počinjeno prema azilantima!

U individualno krivično delo seksualnog nasilja, meštani su projektovali svoje stereotipe o strancima i poreklu, pokazavši time da su, zasnovani na fobijama, stereotipi po svojoj strukturi silovanje.