Početi od kritike neba

Elem, Ateisti Srbije najavili su tribinu „Rastko Nemanjić – prosvetitelj? Istorija jednog mita“, koja je trebalo da se u Domu omladine održi preksinoć. Tribina, međutim, nije održana, a na sajtu Ateista Srbije stoji sledeće obaveštenje u vezi s njenim odgađanjem: „Obaveštavamo sve zainteresovane da je tribina (nećemo ovde ponavljati njeno ime koje tek što smo naveli u prethodnoj rečenici, prim. aut.) odložena za proleće usled nepredviđenih okolnosti.“ Ko ovo pročita i tu zastane, prvo što pomisli jeste da Ateisti Srbije čekaju pogodnije meteorološke prilike, da se sneg otopi na ulicama velegrada, da grane sunce, poteku prolećne vode, olistaju platani i procvrkuću ptice pevačice. No, u saopštenju sledi dodatno objašnjenje, koje je i samo od slabe vajde: „Nameravali smo da ovoj temi, kao i svim ostalim temama, pristupimo objektivno, kritički i argumentovano, ali smo procenili da za to nema uslova zbog upadljive namere jednog dela javnosti da tribinu iskoristi u neprimerene svrhe i nametne drugu, za društvo u celini sporednu temu.“

Kakve su to upadljive namere i kojem su to delu javnosti one svojstvene, o tome Ateisti Srbije ne obaveštavaju, za njihovu najavljenu pa otkazanu tribinu, zainteresovani deo javnosti, i ta neimenovana sila koja dolazi iznenada i prekida stvar u samom začetku, njihovom zakukuljenom saopštenju daje jednu metafizičku nijansu koja, svakako, ne bi trebalo da bude odlika ateističkog uverenja i delanja.

Ta anonimna sila iz smušenog saopštenja, otkriva se slavodobitno sama, i to kao čuvena i od države lepo opskrbljena, nevladina i patriotska, državotvorna organizacija Dveri Srpske, koja je najavila da će podneti krivičnu prijavu protiv „ekstremističkog udruženja ‘Ateisti Srbije’ i Doma omladine Beograd zbog uvredljivih poruka na plakatu kojim pozivaju na tribinu“. Starešinstvo Dveri Srpskih, zgroženo temom tribine i plakatom sa zastavom u bojama šarenog znamena gejeva i lezbejki, koja veselo vijori iza lika Svetoga Save, veli još i ovo: „Svim zakonskim silama trudićemo se da zabranimo vređanje vernika, a njih je 80 odsto u Srbiji.“ Oni će se, dakle, truditi, pa će oni i zabraniti.

Eto od kakve su se najave jedne krivične prijave koja nema nikakvog zakonskog osnova, pa je prema tome sasvim besmislena, uklonili Ateisti Srbije, kao đavoli od tamjana sa malo sumpora u tragovima, i pokazali lice građanske hrabrosti našeg ateizma. A poruka je da ćemo ono što mislimo izgovarati samo u atmosferi finog građanskog istomišljeništva, koju će nam, kako stvari stoje, podariti proleće.

S druge strane, u svom ideološkom fanatizmu, raspomamljeno jednom ozbiljnom i skrajnutom temom o istorijskoj ulozi mitologizovane ličnosti Svetog Save, a o čemu je trebalo da govori i Mirko Đorđević, čovek koji je više puta tvrdio da je Sveti Sava u svom vremenu ono što je za svoje vreme bio Dositej Obradović, starešinstvo Dveri Srpskih, zapretivši krivičnom prijavom zbog te najavljene rasprave u kojoj bi se koristili samo argumenti i istorijske činjenice, demonstriralo je pravo na zabranu dijaloga, mišljenja i znanja u ovoj državi.

Kad je nedavno predsednik Republike Srbije, Tomislav Nikolić, izjavio da su svi vernici dobri ljudi, poslao je jasnu poruku starešinstvu Dveri Srpskih da žive u sistemu u kojem se, danas ili sutra, od sudske vlasti može očekivati da zabrani ateizam, jer ateisti nisu dobri i moralni ljudi. Čitav taj verski fanatizam koji, kako ćemo videti ne slavi Boga nego đavola, cepa ovo društvo uzduž i popreko, i svoju najfrenetičniju izjavu ima u idolopokloničkoj proslavi 1700 godina od Milanskog edikta, a da tu nema nikog od poznavalaca Novog zaveta da objasni vernicima kako ne samo da govore gluposti, nazivajući Konstantina Velikog Nišlijom, nego da, kudikamo gore od toga, padaju u prvi strašni greh, jer, umesto Boga, obožavaju svoje obožavanje i moć hrišćanske crkve. Teološkim rečnikom kazano, to je maestralno lukavstvo Nečastivog. Misleći da ljube Gospoda, vernici ljube lukavoga.

O tome je izvanredno govorio nedavno muftija Muhamed Jusufspahić, rekavši da je obožavanje islama, pravoslavlja, katoličanstva ili judaizma, đavolska rabota, lukavstvo šejtana, jer istinski vernik može da obožava jedino Boga i ništa i nikoga više na ovom svetu. Bila je to najdublja teološka misao koju smo čuli na ovim našim balkanskim prostorima u dugom nizu proteklih decenija.

Gospod Bog na nebu, kapitalista na zemlji, a političar u službi kapitala i njegovog Gospoda Boga, to je ono trojstvo obožavanja vere i vlasništva, kojim se popločava put u pakao našeg sistema, u kojem toliko ljudi svakodnevno pati i toliko se nepravdi dnevno izvrši, da bi i sam Bog morao neprestano da lije suze. Najupečatljiviji primer ovog paklenog delovanja državnog sistema jeste nepravičan i ekonomski poguban stečaja koji je proglašen nad sudbinom fabrike lekova Jugoremedija, potkraj prošle godine, u mutnom sudskom postupku, pri kojem su radnici izbačeni iz sudnice, da ih na ulici policija udara pendrecima, baš kao što je, u ime zakona, činila to i 2004. godine, braneći tadašnjeg vlasnika Jovicu Stefanovića Ninija, koji je fabriku kupio kao lice s poternice Interpola, koje nije smelo da dođe u Srbiju, a sada je u zatvoru.

Staviti pod stečaj Jugoremediju, fabriku sa većinskim vlasništvom radnika, fabriku koja mnogo više vredi nego što duguje, a duguje dvadeset i nešto puta manje nego što duguje Galenika koju država iz petnih žila spasava, ne znači samo uništiti jednu rentabilnu fabriku i poslati 420 radnika, koji petnaest meseci nisu primili platu, na biro rada, a s njima još i najmanje toliko dece gurnuti ispod ivice gladi, nego nešto još gore – uništiti vrednost radničke borbe u Srbiji, koju su u svojoj desetogodišnjoj pravednoj borbi pokazali upravo radnici Jugoremedije, te uništiti i samu ideju radništva. Gospod Bog je s moćnima, to odlično znaju i oni sveštenici koji se međusobno utrkuju da osveštavaju njihova zdanja i posede, njihove stranačke prostorije i sportske klubove.

Otvorivši širom vrata društva crkvenom delovanju i privatizaciji u svim sferama, naša tranzicija je stvorila sistem u kojem je od vere u Boga važnija vera u veru, a od radnog čoveka – posednik. Koruptivni stečaj Jugoremedije, istina je o borbi protiv korupcije.