Politički idiotizam i njegovi prijatelji

… osvrćući se na tektonske promene svog političkog i etičkog identiteta „u najmanjoj jedinici vremena“, da je bila, čuj bila!, „magarac i najveća politička budala“. Zatim, to što sada uviđa sebe kao „najveću političku budalu“, uz ovakvo objašnjenje: „Napravio sam katastrofalnu političku grešku jer sam govorio stvari za koje sam znao da nisu istinite“, kvalifikuje ni manje ni više nego kao „hrabrost“. Nemojmo se, dakle, čuditi ako mu partija kojoj trenutno pripada svim svojim primanjima, u ime naroda, dodeli medalju za hrabrost. Ono što častan čovek naziva podlošću, „najveća politička budala“ naziva hrabrošću. I šta smo još saznali? To da vladajuća stranka u prve svoje redove istura, i bogato nagrađuje, isključivo one koji „govore stvari za koje znaju da nisu istinite“.

Srbijanka Turajlić, u pomenutom filmu, ovog Martinovića matematički egzaktno identifikuje kao „ljudsku nulu“, a ta se i tolika vrednost izražava i u drugim primercima Martinovića, u filmu i izvan filma. Politički i kulturni život u Srbiji XXI veka, u najvećoj meri, oslanja se na ovakve ništavne karaktere. A taj i takav oslonac, jedno društvo, ako hoćete, jedan narod, vodi sigurno do sopstvenog uništenja. U tom smislu, u tom uništavanju, simptomatične su dve preduzete akcije koje bi da obnove ljudski fond nacije. Jednu je preduzela Vlada Republike Srbije. Reč je o novčanoj pomoći majkama za prvo, drugo, treće i četvrto dete. Druga je akcija grupe intelektualaca, među kojima ima i članova SANU, da Zrenjanin promeni ime u Petrovgrad. Inicijator je „lokalni preduzetnik“ koji svoju nameru ovako obrazlaže: „Raskid sa komunističkom tradicijom i poštovanje činjenice da su Srbi u Zrenjaninu većinski narod.“ Pođimo od vladine akcije za povećanje nataliteta!

Šta, dakle, vlada nudi ženama-inkubatorima? Ukoliko rodi i četvrto dete, žena će imati pravo da osamnaest godina prima trideset hiljada dinara mesečno. Taj mesečni iznos za majku i četvoro dece siguran je put u potpunu bedu. To jasno govori da ova pronatalitetska akcija neće dovesti do povećanja broja novorođenčadi, jer će na nju pristati samo oni koji bi i bez nje imali četvoro ili više dece. Zašto, dakle, Vlada Republike Srbije čini i govori stvari za koje zna da nisu istinite? Drukčije kazano: zašto vlada ne čini stvari za koje zna da su istinite? Nema drugog odgovora do ovog: zato što ova i ovakva vlada može da se zalaže samo za ono za šta zna da nije istinito.

Među pobornicima preduzeća za promenu imena grada Zrenjanina sija ime Matije Bećkovića, akademika SANU. Šta je, za preduzetnike i akademike, tako sramno u imenu Žarka Zrenjanina da ga treba oduzeti gradu? Ništa drugo do to što je Žarko Zrenjanin pokazao da jedan običan čovek može biti istinski heroj, te da to jedan narod može da prepozna u toj meri da po njegovom imenu, iako nije kraljevske loze, nazove jedan grad. Dakle, akcija preinačenja imena grada usmerena je na to da likvidira smelost jednog imenovanja, da likvidira saznanje da čovek može biti heroj iako nije kralj, preduzetnik ili akademik, da likvidira moć da se stvari nazovu istinskim imenom, da likvidira sećanje na uzore ljudskog života… to je, kako stvari stoje, bio i ostao zadatak intelektualne elite u Srbiji od Miloševićevog do Vučićevog vakta.

Ukoliko politička i kulturna elita uporno radi na uništenju sećanja na to da su se i u ovom narodu javljale svetske ličnosti i heroji za opštu, zajedničku stvar, te nastoji da kvislinge i sluge okupatora predstavi kao uzorne, znamenite ličnosti, onda vlada republike može da plaća i deset puta više od ovog što namerava da plati za puku polnu reprodukciju i povećanje ljudskog fonda nacije, rađaće se samo u pojam ubijeni, bezdušni ljudi, kojima su paradigma ljudskosti Martinovići, Bećkovići i ostale dvorske dame, a ne Stevan Filipović, Lola Ribar, Žarko Zrenjanin… rađaće se moralna mrtvorođenčad, nespremna na ikakav podvig, osim na to da hrabrošću naziva najveće podlosti i kukavičluke, i da govori stvari za koje više i neće znati da nisu istinite.

Najteže je objasniti kako toliko naših ljudi, uvaljenih u kredite do guše, ide za isturenim predlozima elite koja je, u istom periodu u kojem su oni osiromašili, nagomilala toliko poseda da im i četvrto koleno živi krezovski i bez ikakvog rada.