Procrveneli Grac

Posle trideset dve godine masovnog ubijanja ljudske solidarnosti u pojam, Evropa je, u jednom štajerskom gradu, drugom po veličini u državi Austriji, odlučila da se seti najdragocenijeg svog političkog iskustva i progovori, uprkos svemu, pametno i, najzad, iz dubine savesti.

Pobedi antikapitalističke svesti – dakle, svesti o slobodi pojedinca i društva – u ovoj maloj bitki-pukotini usred kapitalističkog carstva, u medijima nije pridat osoben značaj. Ali, ova je pobeda naveštanje, blagovest jedne čovečne budućnosti. Niti su svi isti, niti je sve isto, niti je svima svejedno; ima, dakle, smisla govoriti istinu, raditi pravedno i kulturno se uzdizati. Postistina je pakleni diskurs.

Najvažnije je ovde i sada to što su za KP Austrije, osnovanu 1918. godine, u Gracu glasali većinom građani koji nisu njeni članovi i koji sebe ne smatraju komunistima. Oni su, dakle, glasali ne za svoju stranku, za svoju ideologiju, nego za one koji, in concreto, rade u njihovu korist, koji su tu, u politici, zbog njih, pretežne, iskorišćavane većine – koja sebe uspeva da prehrani, odene i osam sati uspava, pribavljajući profit vlasnicima privatizovanih zajedničkih dobara. Oni su glasali za one koji su u politici zbog opšteg dobra i opšte stvari, a ne zbog poopštenih partikularnih ciljeva i elite privilegovanih.

Građani su, prema tome, glasali za one koji nisu, poput socijalista, socijaldemokrata, zelenih i ostalih takozvanih levih partija i pokreta, prihvatili diskurs kapitalizma, da služe, u stvari, finansijskoj eliti, a obaška da propovedaju o kozmetičkim eko, gej i proceduralnim korekcijama.

KP Austrije jedina tu ozbiljno radi sa uverenjem da je politika Evropske unije usmerena pre svega – pre svega – na ekonomsku deregulaciju i privatizaciju dobara i usluga u javnom sektoru (gledajte neizostavno film Koste Gavrasa „Adults in the Room“!). Ona jasno govori da je temeljna podela u Evropi i svetu klasna podela, da je bit društvene nepravde u klasnoj podeli, kojoj se, međutim, već na samom polju označavanja i imenovanja već tri decenije zatire svaki trag, kao da i ne postoji.

Uspeh komunista na ovim izborima u Gracu, od 29 procenata glasova, nije došao preko noći. Ponovimo, rečima drugoga:

„To nije PR uspjeh. Izborni uspjeh je posljedica dugogodišnjeg rada, gdje su ljudi koji se i ne deklariraju kao ‘komunisti’ glasali za komuniste, jer su shvatili da oni rade u njihovu korist, u korist radništva, obespravljenih, blokiranih, a bez podilaženja kapitalu i dodvoravanja onima koji žive od tuđeg rada. Također, članovi partije odricali su se velikog dijela naknada iz lokalnih predstavničkih tijela. Taj fond je bio korišten za pomoć kod stanovanja onih slabijeg socijalnog statusa“, KP Austrije, „transparentno komunicira o svojoj komunističkoj orijentaciji, ne upada u desničarske zamke ideoloških debata, već djeluje komunitarno – za radništvo i obespravljene, ali za prevladavanje kapitalističkog okvira vlasništva i to posebno u sektoru stanovanja. Time i upućuje što komunizam i komunitarizam zapravo znače i odbija političke manipulacije evropske desnice koja nastoji komunizam izjednačiti s fašizmom i nacizmom“, rekla je Katarina Peović, zastupnica u Saboru Republike Hrvatske, članica Radničke fronte, stranke koja se jedina u jugoslovenskim okvirima kreće antikapitalističkim diskursom.

Na predizbornim plakatima austrijskih komunista u Gracu, stajao je slogan „Mi smo tu zbog vas“ i broj mobilnog telefona Elke Kar (Kahr), koja je, evo, posle četrdeset dve godine bavljenja politikom, postala gradonačelnica.

„Već šesnaest godina to radim“, kaže Elke Kar, „na svaki poziv odgovaram; ako ne baš tog trenutka, onda pozovem kasnije tog dana, odgovaram na svaki SMS.“

„Potrebno je da izbegnemo nepravednost, jer postoje ljudi koji već od rođenja imaju ograničene šanse u životu, njihove šanse nisu jednake.“ Jednostavno, to je stanovište politike Elke Kar i njene partije komunista, koja već decenijama pomaže građanima Graca da uspešno reše stambeno pitanje, pružajući im pri tom besplatnu pravnu pomoć.

Kada su 1998. godine osvojili skoro osam procenata glasova na lokalnim izborima u Gracu, tadašnji jedini odbornik Komunističke partije u Gradskom senatu, Ernest Kalteneger (Kaltenegger), odmah se odrekao dve trećine svoje plate. Umesto 6.000, primao je 2.000 evra mesečno (u današnjoj razmeri), a 4.000 su odlazile u novoosnovani socijalni fond za one koji ne mogu da podmire osnovne životne troškove. Svaki sledeći predstavnik ove partije u nekom zastupničkom telu, učinio je isto, kao što je to odmah učinila i Elke Kar. I šta je rezultat ovog solidarnog odricanja? U fondu je do sada obezbeđeno 2,5 miliona evra. Pomoć je primilo 20.000 ljudi.

Za kraj, ono što je početak! Gradonačelnica Graca, Elke Kar je rekla: „Ponosna sam na to što sam u partiji koja je uvek na strani radnika. Ponosna sam na to što su komunisti pružili najaktivniji otpor nacistima.“