Samo za punoletne

Napomenuvši da „lokalna samouprava stvara preduslove za što uspešniji rad vaspitno-obrazovnih ustanova i u ovim ekonomski nepovoljnim vremenima“, gradonačelnik je nagrađenima poručio sledeće: „Imaćete više motiva da se posle završenog školovanja, ne samo u osnovnim i srednjim školama, nego pre svega na fakultetima, vratite u svoj rodni grad, jer vi ste, naravno, elita.“

U istom entuzijastičkom duhu, načelnica pomenute Gradske uprave obodrila je učenike: „Fascinirani vašim uspesima, činimo zaista velike napore koji će uticati na vašu konačnu odluku da posle završetka školovanja ostanete ovde i nastavite razvoj Leskovca u pravcu evropske budućnosti.“

Proteklo je nešto više od dva meseca od te svečanosti, s koje su deca, sa svojim ponosnim roditeljima, otišla noseći darovane knjige koje bi trebalo da raspire njihove misli i maštu – a u našim medijima objavljena je vest kako je načelnica Gradske uprave za društvene delatnosti Suzana Stanković Ilić smenjena s te funkcije „jer je učenicima koji su bili izuzetno dobri u svojim osnovnim školama podelila knjigu ?lascivnog sadržaja?“. Šta se, naime, desilo?

Kad je jedna od nagrađenih učenica, devetogodišnjakinja, uzela da čita nagradnu knjigu, naišla je na sadržaj koji ju je zaprepastio. To je pokazala svom ocu, a on, kad je video šta je njegovom detetu dato da čita kao nagrada za izuzetne uspehe u školi, obratio se nadležnim vlastima. Šta je devojčica čitala?

Ona je čitala roman Ivana Jovanovića „Plastic“ (Laguna, 2011), a sadržaj pasusa koji ju je zapanjio nalazi se na stranici 125. i glasi ovako: „Dok mi je pušila i dok sam osećao komadiće pršuta i kavijara kako me češkaju po glaviću, povraćalo mi se. Neko ima četrnaest godina, već je znaju kao kurvu. U stanju je da radi sve ovo za jednu večeru.“

Da li je dete roman čitalo otpočetka, pa pročitalo više od polovine dok nije stiglo do pomenutog opisa, ili je, otvorivši knjigu tek da zaviri u nju, odmah nabasalo na pomenutu sliku? Nema sumnje, da je čitalo i prethodne stranice, svog oca bi ranije pozvalo u pomoć.

Pojedini mediji odmah su izvestili da je učenicima u Leskovcu podarena „pedofilska“ i „pornografska“ literatura, ocrnjujući time roman čiji glavni junak jeste terorista i pedofil, a da nijednim svojim slovom ne predstavlja pedofilsko ili pornografsko štivo, jer je u njemu prema tim pojavama negativni stav jasno izražen. Da su nadležni za izbor štiva koje daruju osnovcima bacili letimičan pogled na korice knjige i na njima ispisane preporuke kritičara, shvatili bi da je reč o delu štetnom za maloletne osobe. Opaka greška bi bila učinjena i da je deci darovana Nabokovljeva „Lolita“, remek-delo, a kamoli jedna žanrovska knjiga puna nasilja.

Bivša načelnica Uprave društvenih delatnosti iz Leskovca, po obrazovanju psihološkinja – tvrdeći da nije bila upoznata sa sadržajem poklonjenih knjiga, zato što je taj izbor prepustila knjižarima iz knjižare u kojoj ih je poručila! – kaže i ovo: „Ako je napravljen propust, onda je za njega podjednako kriv i gradonačelnik, jer, ja sam nabavila knjige, a on ih je potpisivao i uručivao.“

Prvo, tu nema nikakve nedoumice, nikakvog kondicionalnog ‘ako’. Ovde je posredi frapantna neodgovornost ljudi na najodgovornijim funkcijama u jednom gradu! Oni, i niko drugi, uručili su deci knjige s pogubnim sadržajem za njihov mentalni razvoj. Svakako da je odgovorna ona koja je knjige poručila, ali je i u pravu kad kaže da u krivdi nije jedina, već da je podjednako odgovoran i gradonačelnik. Ljevaka njegova mora znati što čini desnica njegova! Gradsko veće je smenilo načelnicu. Po istom principu, moralo je smeniti i gradonačelnika.

Povodom ovog slučaja, u mnogim štampanim i elektronskim medijima ređali su se napisi koji su, nepravedno kvalifikujući Ivanovićevu knjigu kao pornografsku, pokazali zapravo svoju strast za morbidnim sadržajima. U dnevnom listu „Press“, na osnovu „leskovačkog skandala“, anketirani su i stručnjaci da objasne uticaj pornografije na mlađe maloletnike. „Gledanje porno filmova stvara bes kod deteta. Kako može da reaguje dečak koji ima 12 godina i uporedi svoj polni organ sa onim koji vidi na ekranu“, retorički je postavila pitanje jedna klinička psihološkinja. S takvim nestručnim, gotovo pornografskim objašnjenjima stručnjaka i s pokazanom neodgovornošću najodgovornijih gradskih čelnika za vaspitavanje dece – da parafraziramo smenjenu leskovačku načelnicu Gradske uprave – čine se zaista veliki napori koji će uticati na konačnu odluku mladih da po završetku školovanja ne ostanu ovde.