Samoubistvo Marka Fišera

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. ovaj tekst je uvredljiv za ljude koji pate od depresije.

2. Prije bih rekao da je uvredljiv za ljude koji pate od istine.

3. Čovek koji danas u Srbiji ima između pedeset i šezdeset godina, polovinu svog života je proživeo u socijalizmu, kakav je bivao u njoj, a drugu u kapitalizmu, kakav on biva od 1989. do danas. Uz sve specifičnosti duha vremena i jednog i drugog društveno političkog, nadasve, privrednog sistema, ali i šireg konteksta u kojima se ostvaruje život, a koji se moraju uzeti u obzir, tas životne istine s današnje tačke gledanja, prilično preteže u korist prvog. Mora se, ipak, prihvatiti činjenica da je čovek tog godišta zakačio najbolji deo prvog i najgori deo drugog, jer ovo što se živi, nije život u sistemu, već sistemu bez sistema. Kao i činjenica, da su se ljudi iz Srbije, za razliku od ljudi iz zemalja istočnog bloka, lako mogli uveriti u život u kapitalizmu, davala je mogućnost poređenja i sagledavanja. Mislim da je većina ljudi ovog godišta opravdano davala prednost drugom – ne, i isključivo – u nadi da će se u nekakvomom ishodištu, nalik onom u Sloveniji, živeti s više demokratije, jer je ova reč bila ključ svega. Bez obzira na raspad Jugoslavije, (raspad Čekoslovačke je suprotan primer), dogodio se raspad svih sistema, pre svih, sistema vrednosti, ali i poimanja života, te demokratskih snova i nadanja. To je, tada, bila alternativa, štaviše, jedini izlaz koji je upotrebljen na najgori mogući način i smatram da ljudi iz spomenute generacije snose najveću krivicu za, blaga reč je, poraz. Alternativu, ovome danas – da budem sasvim iskren – ne znam. Mnogi kažu, gledaj, bre sebe, međutim, u ovoj preporuci ne vidim ništa, osim opstanka ljudske jedinke i njegove porodice kao vrste.

4. Ako pravimo razliku izmedju egzistencije i realnosti, onda smo realni onoliko koliko smo prozeti idejom, Takodje treba praviti razliku izmedju Ideje koja pocinje velikim slovom i koja je prozeta vecnim vrednostima i ideje koja se pise malim slovom a neraskidivo je vezana za gomilanjem novca. S druge strane, ocito da se moralna izopacenost i licemerje, kao i nepostojanje osecanja za weltschmerz, (uprkos lakom dobijanju informacije), urotilo protiv svakog pojedinca takvog drustva i prouzrokovalo depresiju ili transformisalo u kakvu neurozu.

5. Naravno da autor zna,odnosno,poznaje ono o cemu pise i tu nema dileme.Problem je u tome da smo mi,(bar deo nas) ziveli u sistemu gde se dijalekticki materijalizam "izucavao" od malih nogu a da je,blazenopocivsi, M.Fiser izucavao sistem ,koji mu je ,slobodu delanja omogucio.Samim tim nasa je depresija nemerljiva.

6. Gospodine @Petrov,
   Premda ovde vazi pravilo da se ne citaju dugi komentari, imao sam strpljenja da iscitam Vas dugi i, nadasve, analiticni komentar. U mnogo cemu se slazem sa Vazim stavovima. Medjutim, ono sto ste prevideli, to je da ste poredili socijalisticko iskustvo Jugoslavije sa tada vodecim evropskim kapitalistickim zemljama. Dva razloga koja bih naveo ne da bih rekao da se u Jugoslaviji bolje zivelo nego, na primer, u SR Nemackoj (da je tako bilo, ne bi Jugosloveni odlazili tamo, nego mi na nasim "baumstelima" radili Zapadni Nemci) vec da bih konstatovao da treba jos neke faktore uzeti u obzir. Prvo, zasto uzeti najuspesnije kapitalisticke zemlje kao parametre kapitalizma? Zasto se ne porediti sa Cileom, Zambijom, Bangladesom? Pa, i to su kapitalisticke zemlje. Druga stvar je sto je to zaista bilo najbolje razdoblje, gledano iz perspektive obicnog coveka, u kapitalizmu. Danas je vec "drzava blagostanja" skoro pa sasvim propala i zaboravljena. Dakle, ne samo kod nas, nego i u "belom svetu" se zivelo lepse pre 30 godina.

7. Slazem se da je neumijesno iskoristiti neciju smrt za ideolosko pozicioniranje. Depresija je naucno klasificirana patoloska dijagnoza, a tvrditi da je uzrokovana drustvenim uredjenjem je nemoralno.
   Ali na taj nacin metafizicke argumentacije smo vec naviknuti.
   Ali nepravedno je i prema gospodinu Fisheru i njegovom opusu, koji doista jeste bio kritican prema kapitalizmu. Ono sto ga je razlikovalo od danasnjih kriticara "neoliberalizma" je bila kreativnost u izrazu i korektnost u politickom pozicioniranju naspram oponenata – karakteristicna za liberalnu politicku tradiciju u Britaniji.

8. Loša strana visoke inteligencije je što um može da se pretvori u nekrotrofnog parazita koji vremenom ubije svog domaćina.