Evropska komisija je preporučila Evropskom savetu da Srbiji omogući status kandidatkinje za prijem u Evropsku uniju, a da datum započinjanja pregovora o pridruživanju odredi samo ukoliko srpske vlasti ponovo otpočnu pregovore s kosovskim vlastima i u delo pretvore ono što je u njima dogovoreno. Ukoliko Evropski savet u decembru i prihvati kandidatski status Srbije, to ne znači da će i datum za početak pregovora nužno biti određen. Status kandidata za EU, naime, neograničeno može biti status quo.
Evropski političari tvrde da Srbija, kao uslov ne samo za status kandidatkinje nego i za punopravno članstvo u EU, ne mora da prizna Kosovo kao nezavisnu državu, ali da s njim mora ostvarivati punu saradnju, što ne znači ništa drugo do to da Srbija prema Kosovu treba de facto da se ponaša kao prema suverenoj državi, a da to ne potvrdi i de iure – da, u najmanju ruku, prihvati Kosovo kao status in statu (državu u državi). Razlika između faktičkog i jurističkog, ovde je samo u nominalnoj vrednosti. Srpskom društvu, bezopasno po druga, daje se za pravo da u nominalnoj vidi i potencijalnu realnu vrednost – to da Kosovo, iako funkcioniše kao nezavisna država na čijoj teritoriji Republika Srbija nema nikakve ingerencije, ipak, jednog dana u nedoglednoj budućnosti, opet može biti deo njene državnosti.
Istovremeno sa ovim evropskim pokušajem da se, lepom ponudom statusa kandidata, srpsko-kosovski status kvo pretvori u proces, Lirim Gračevci, politički savetnik premijera Kosova, objavljuje da mu je šef beogradskog pregovaračkog tima Borko Stefanović, u neformalnom razgovoru, došapnuo: „Postavite granicu gde treba da bude i mi ćemo vas već sutradan priznati.“ Ovaj navod o razmeni priznanja države za njeno odricanje od jednog dela, Stefanović je demantovao. Neformalni razgovor ima veliku moć u diplomatiji, ali, nikada i status zvanične odluke.
Bez obzira da li je istinita ili ne, izrečena od strane člana kosovskog pregovaračkog tima, ova izjava sugeriše da, možda, i na kosovskoj strani ima sklonosti ka rešenju kosovskog problema teritorijalnom deobom. To je, međutim, neprihvatljivo za međunarodnu zajednicu.
Uslov Evropske komisije da se nastave prekinuti srpsko-albanski pregovori, podrazumeva, pre svega, da Srbija prizna kosovsku carinu, dakle granice Kosova, i da i u severnom delu Kosovske Mitrovice sud započne s radom na isti način kao i onaj u južnom delu grada, što znači da se, na celoj teritoriji, poštuju zakoni i Ustav Republike Kosovo.
U svemu ovom, iz vida se gubi da vlasti u Srbiji Evropska unija čini dva ustupka. Naime, ukoliko se Srbija bude prema Kosovu ponašala kao prema državi, bez obaveze da je i prizna, Evropska unija je spremna da na oba oka zažmuri kad je u pitanju kako krivična odgovornost optuženih, visoko rangiranih pripadnika policije, za zločine na Kosovu u vreme režima Slobodana Miloševića, u šta spada i aktuelni nehumani postupak sa zaštićenim svedocima u procesu za pomenute zločine, tako i kad su u pitanju malverzacije pri privatizaciji preduzeća i njihovom poslovanju – ta nacionalna otimačina veka. Rešavajte kosovsko pitanje i otvarajte vrata za kandidate Evropske unije, a mi nećemo otvarati druga pitanja koja bi vam pomenuta vrata zasigurno zatvorila!
Evropskoj komisiji svakako je dobro poznato na koji način su, na primer, i od strane sudske i od strane izvršne vlasti tretirani zaštićeni svedoci u procesu protiv pripadnika 37. odreda Posebnih jedinica policije, optuženih za ratne zločine počinjene na Kosovu, i na koji način je nekima od njih oduzet status zaštićenog svedoka ili su bili primorani da, posle nekoliko godina, odustanu od Programa zaštite. Muka tih ljudi koji su postupali po savesti, srž je opasne kontradikcije aktuelne srpske politike.
Status kandidata za EU, dakle, ne podrazumeva poštovanje statusa zaštićenih svedoka za ratne zločine. Najzad, u beogradsko-prištinskim pregovorima, pitanje tih zločina gurnuto je na marginu. A u kojoj meri su oni stravični, najbolje svedoči, tek objavljeni, prvi tom „Kosovske knjige pamćenja 1998 – 2000: Da ljudi pamte ljude“ (zajedničko izdanje beogradskog i prištinskog Fonda za humanitarno pravo), koji je zapravo leksikon svih stradalih tokom oružanih sukobima na Kosovu 1998, bez obzira na njihovu nacionalnost i bez obzira na to da li su u pitanju civili ili, pak, vojnici srpske vojske, policije ili OVK.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
