Superpredsednička republika

U trenutku kad mu je oduzeta, a on uhapšen, upravo četrdeset milijardi dolara vredela je naftna kompanija Jukos, tvrdi njen nekadašnji vlasnik Mihail Hodorkovski, u tekstu koji je 19. septembra objavljen u ruskom nedeljniku „Komersant vlast“.

Napis je upućen Dmitriju Medvedevu, i to je drugi put da mu iz zatvora bivši oligarh šalje poslanicu sa uputstvima za reformu političkog sistema. U istom nedeljniku, leta moskovskog 2009, obratio mu se kao aktuelnom predsedniku države, a sada i kao predsedniku u budućem mandatu, jer nije mogao znati da će samo pet dana po objavljenom tekstu, na partijskom kongresu, kao kandidata za predsednika države, Medvedev predložiti predsednika partije i premijera Vladimira Putina.

„Rusija zbog koje su me uhapsili“, naslov je novog pisma bivšeg oligarha. Njegov osnovni stav je da postojeći politički sistem, koji naziva „superpredsedničkom republikom“, treba promeniti tako da „parlament ne bude statista“: „Nekontrolisana predsednička vlast koja je sama po sebi najvažniji preduslov za širenje i produbljivanje korupcije, porazila je Rusiju od glave do pete.“

„Od 2003, otkad sam iza rešetaka, predsednička vlast u našoj zemlji postala je monstruoznija. Predsednik je dobio prava da postavlja gubernatore, predsednika Revizorskog suda i, čak, predsednika Ustavnog suda. Mandat mu je proširen na šest godina. Formiran je uistinu gigantski – i u prostoru i u vremenu – kompleks predsedničkih ovlašćenja. Pri tom, aktuelni predsednik Dmitrij Medvedev zasad ne koristi znatan njihov deo“, u svojoj kritičkoj noti, blagonaklono primećuje Hodorkovski, završavajući je izrazima neobične nesebičnosti: „Ukoliko se stvari promene, Jukos je neznatna žrtva.“

Savetodavni, dobrohotni ton pisma Hodorkovskog, u kojem se ne žali na sopstvenu sudbinu, ne bi trebalo smatrati neiskrenim, pogotovu ako se ima u vidu da je oktobra 2003. dobro znao da će biti uhapšen, a ipak se vratio iz SAD.

Ko je gledao nemački dokumentarni film Kirila Tušija „Hodorkovski“, video je osmeh i čuo izjavu bivšeg oligarha – u pauzi drugog suđenja kojim mu je dodato još pet godina zatvora – da se u Rusiju vratio kako bi se borio protiv nepravednog sistema. Kad-tad, presuda će morati da bude oborena, a u Rusiji će moći da se posluje i sudi slobodno, bez političkih pritisaka, takođe je tada rekao.

No, treba imati u vidu da se Hodorkovski sada bori protiv sistema koji omogućava i oligarhe kakav je i sam bio.

Oligarh, to grčko ime, na ruskom tlu ističe sve bitne karakteristike i subjekta kojem je nadenuto i političkog i ekonomskog sistema.

Oligarsi klijaju za vremena Mihaila Gorbačova, a cvetaju za vlade Borisa Jeljcina. Oni su proizvod ruske perestrojke pri kojoj je upravo vlast imala isključivo pravo na regrutovanje pojedinaca u kapitaliste.

Dobar komsomolac Mihail Hodorkovski, na samom je početku tranzicije shvatio kakve promene očekuju društvo i kako komsomolca treba prekaliti. S nekoliko svojih prijatelja, koji danas mahom žive daleko od Rusije, započinje skromni biznis da bi, nedugo potom, zaradio dovoljno da otvori prvu privatnu banku u zemlji.

U trenutku kad država prodaje Jukos, snažno naftno preduzeće, a ne želi da ga proda strancima, Hodorkovski se nameće kao idealni vlasnik. Kupujući od države ovu megafirmu, Hodorkovski magnoveno dobija pet milijardi dolara, jer ona za toliko više vredi od cene koju je platio. Šta pri tom dobija država? Upravo idealno pouzdanog partnera koji će biti tu kad god joj zatreba. U tom partnerstvu, Hodorkovski je samo upravnik državnog preduzeća koje mu nominalno pripada. Oligarh je stub sistema – fond vlasti.

Jednog dana, na redovnom godišnjem sastanku privatnih preduzetnika kod tadašnjeg predsednika Vladimira Putina, Hodorkovski se, pri direktnom televizijskom prenosu, usudio da kritikuje netransparentnost gubitničkog poslovanja konkurentske naftne firme koja je ostala u državnom vlasništvu. Na ovakvu neočekivanu primedbu, koja nepovratno narušava podrazumevani partnerski odnos, Putin uzvraća primedbom iste vrste, ali u kudikamo oštrijem tonu. Predsednik, naime, upozorava Hodorkovskog da Jukos duguje za neplaćene poreze. Posle ovog „doručka“ kod Putina, iznenada pretvorenog u javnu debatu, uhapšeno je nekoliko saradnika Hodorkovskog, a on sam, poslovno je oputovao u SAD. Odlučio je da se vrati u otadžbinu. Samo što se njegov avion prizemio, uhapšen je.

Važno je uvesti u javni opticaj u Srbiji pojam superpredsedničke republike, kao što je važno znati ponešto i o „radu tog pojma“ na terenu one države na koju, ne samo parapatriotske snage desnice, ovde gledaju kao na politički i ekonomski istočnik.