Vašar vampirizma

Za najavljenu, u razmerama u kakvim do sada ovde nikada nije bila preduzeta, a tek započetu, borbu protiv finansijske korupcije, ova vlada ima podršku svih građana. Tu više nije važno ko čini vlast, jer, kako je govorio onaj s čijom će se političkom vizijom Srbija sastati tek u budućnosti, premijer Đinđić, u politici su bitni rezultati, a ne motivi političara, i, osim toga, ukoliko čak i jedan ratni zločinac može da učini nešto valjano, onda je dobro da to i učini. Dakle, ukoliko bivši podstrekači nacionalističke destrukcije mogu danas da učine nešto za dobrobit društva, a upravo im je samo društvo za to dalo legitimaciju, onda je utoliko bolje ukoliko učine što više na otklanjanju rezultata te destrukcije. Ako u Srbiji, najzad, budu kažnjeni oni koji su pljačkali javno dobro, to će, nesumnjivo, biti istorijski događaj.

Međutim, korupcija u našoj državi i u našem društvu nema samo finansijski karakter. Štaviše, sama finansijska korupcija nije imala isključivo finansijski karakter. Kako to? Tako što ju je omogućavala ideološka i idejna korupcija. Najveći uzurpatori kapitala i moći u našoj tranziciji povezani su sa opskurnim političkim delovanjem starog režima i njegovom ideologijom ratnohuškačkog nacionalizma. Stoga je borba protiv finansijske korupcije u Srbiji neodvojiva od demontaže ideologije na kojoj je počivao režim Slobodana Miloševića.

Vraćamo se na početno pitanje! Ukoliko sadašnja vlast teži da državu dekorumpira, šta onda znači preinačavanje izborne volje građana masovnom postizbornom promenom lokalnih vlasti po ugledu na stranačku koaliciju u vladi? Najpre, to je izneveravanje proklamovane ideje o decentralizaciji. Potom, to je, takođe, vid korupcije, koji, ne tako retko, poprima i finansijski karakter. Pored ovog, očiglednog prestupa, koji se da legalizovati, postoji jedan mnogo gori, koji je potajan i podzeman, a vremenom se može legitimisati.

Naime, dok se na polju državne infrastrukture proklamuje odgovoran odnos prema zajedničkom dobru i doista začinje borba protiv privredne i novčane korupcije, dotle se u društvu reanimira i raspiruje nacionalistički atavizam, koji doduše nikad nije ni obamro. Znači li to da su predstavnici nacionalističkog vampirizma, oličenog u takozvanim patriotskim udruženjima, u dalekom zakašnjenju za promenom koju su, nominalno i ideološki, izvršili predstavnici današnje vlasti, ili je, pak, sama ta promena neiskrena? Pravi odogovor na ovo pitanje dobija se sledećom konstatacijom: Ukoliko bi neki predstavnik vlade započeo javno da kritikuje i nacionalističko korumpiranje nacije, onda bi ti retrogradni, atavistički društveni procesi bili trajno marginalizovani. O tome, međutim, iz ove vlade još niko nije prozborio.

Da je, pak, to ćutanje rečito, govori i to što se ministar pravde, Nikola Selaković, član SNS-a, pridružio studentskom mitingu protiv Haškog tribunala. Na tom skupu, advokat Toma Fila, studentima je uputio pitanje: „Znate li šta je najveće etničko čišćenje u bivšoj Jugoslaviji?“, a potom im podastro i odgovor: „Zatvor u Sheveningenu. Danas su samo Srbi tamo.“

To što je ova izjava neistinita, nije ništa čudno, jer istina uvek prva gine u nacionalističkom naletu. Kakav je smisao ove izjave, s kojom je, kako stvari stoje, saglasan i ministar pravde? Njen smisao je daleko od jednog javno izraženog negodovanja u odnosu na diskutabilne presude Haškog tribunala u slučajevima Markač, Gotovina i Haradinaji, i nalazi se u negaciji evidentiranih i procesuiranih, monstruoznih zločina koji su počinjeni od strane srpskih političkih, vojnih i policijskih funkcionera. Milošević je mrtav, da živi Milošević!

Sajmu ovonedeljnog vampirizma svoj doprinos dala je i grupacija „SNP Naši 1389“, zahtevajući zakonsku zabranu dobrog dela medija u Srbiji, među kojima, neizostavno, i dnevnog lista Danas, a potom i zabranu knjige „Srpske narodne bajke za decu XXI veka“. Istim povodom, kako obaveštavaju i Dveri srpske, u Udruženju književnika Srbije održana je tribina „Hajka na bajke – pokušaj promene srpskog arhetipa!“

Petoro pisaca, među kojima su istaknuti David Albahari i Dragan Velikić, iznova je, u duhu nove srpske leksike i savremene svetske literature, napisalo desetak narodnih bajki. Međutim, kako vele „Naši“, „Dveri“ i UKS, u to se ne sme dirati, to mora da ostane nepromenjeno vo vjeki vjekov, jakože „ontološko biće srpskog naroda“, kako glasi famozni pronalazak njegovog arhimandrita Dobrice Ćosića, a objavljuje se, kao bog srpstva, u narodnim bajkama, jer, sve ovo trajanje ovde i jeste jedna krvava bajka, bez kraja i konca, jedan vašar vampirizma koji svakog svog pričesnika oslobađa od nasušne potrebe da misli.