Dvorske lude u svetskoj literaturi, zabavne su, visprene, načitane i sa izuzetnom, rableovskom, kulturom oblapornog govora. Često su pametnije od samih kraljeva i najbolji su im savetnici. A da luda može i sme da bude dosadna, neobrazovana i polupismena, da koristi isključivo jezik mržnje i da čini samo za svoj džep – gde to ima? Pa, u našoj palanačkoj stvarnosti, na dvoru Aleksandra Vučića.
Pomenutom premijeru važno je da mu luda, bez obzira na šuplju svoju glavu, ima zvučno ime, umesto zvečke, i da ga, svog gospodara, kojekude neizmerno hvali. Taj zadatak danas obavlja Vučićev Miki Maus, alijas Predrag Miki Manojlović. A na koji način ga obavlja i u kolikoj meri štetu nanosi i onome koji ga unajmljuje, o tome će sad biti reči.
Na moju kolumnu „Vučićev Miki Maus“, u kojoj je objašnjena priroda ove kulturno-poslovne saradnje, Vučićev Miki Maus nije odgovorio u dnevniku Danas, nego u dnevniku Politika. Da bi to bilo koliko-toliko legalno, u subotu je Politika, bez pitanja, prenela deo, dakle samo deo, mog teksta iz Danasa, a u nedelju je u njoj osvanuo višestruko duži Mikijev napis, čaršav gotovo preko cele stranice, pod somnambulnim naslovom „Šta ne može da mi oprosti krug dvojke“. No, efekat je upravo suprotan očekivanju ovih saradnika. Glavna urednica Politike i pisac teksta cijuknuli su u sopstveni čabar.
Najpre, načinom na koji je tekst objavljen u njoj, Politika je pokazala da je i danas njeno glavno uredništvo u Uredu. Zatim, s obzirom na sadržaj i količinu najvulgarnijih uvreda koje je Vučićev Miki Maus u tekstu uputio mojoj malenkosti, Politika je pokazala da se upravo vratila tamo odakle je počeo njen sunovrat – na stil i žanr tzv. humoreske „Vojko i Savle“. Šta nam to u Politici otkriva? Možda, sam potencijal politike premijera i koordinatora svih službi bezbednosti u zemlji (nije li ovaj funkcionalni spoj inovacija naše demokratije?).
Uprkos vragu koji je odneo šalu, ovde ćemo zastati načas da bismo pažnju obratili na jedan zabavni detalj, jer đavo se krije (i) u detaljima, pogotovo u zabavi. Politikin lektor je reč „pean“ koju sam upotrebio u tekstu, opisujući jednu govornu radnju ne glavne, nego sporedne Vučićeve dvorske lude i partijskog sabrata, pretvorio u reč „plan“, očigledno ne znajući da pean uopšte postoji i da nešto znači, pa je tako, umesto da ushićeno kuje pean u slavu onom kojem se divi, rečena ulizica u Skupštini, prema Politikinoj verziji, premijeru Vučiću „skovala plan“. Vratimo se sada glavnoj temi i glavnoj maskoti!
Objavivši prostački, polupismeni tekst, krcat ponavljanim neistinama i najbestidnijim uvredama o Zlatku Pakoviću, potpisani Predrag Manojlović dao je autoportret. Zašao u treće doba, kad ljudi uobičajeno postaju mudri, on opako demonstrira svoju čednost u znanju i pismenosti, a njegov jezik je u potpunosti uličarski jezik. Šta nam to otkriva? Iza retorike današnjeg Vučićevog Mikija Mausa stoji retorika stare nečovečnosti, koja je pripadala Vučićevom bivšem mentoru, Vojislavu Šešelju. Ono što je nekad, u punoj snazi, govorio mentor, danas govori ocvala dvorska luda. Ona, izgleda, još nije shvatila da je njen gospodar promenio retoriku kad je promenio i mentora, pa sad za njim vuče njegov stari rep.
Vučićev Miki Maus, posle promene vlasti u Srbiji, kao i svaka vredna ulizica, brzo je nabubao koga da hvali, a koga da mrzi i kudi, ali mu niko nije napisao tekst, pa sad, po prvi put u svom životu, govori iz prazne glave i, sve zamuckujući, novim materijalima snabdeva našu istoriju beščašća. Njegovi donedavni poštovaoci čude se da iza brojnih maski jednog od omiljenih njihovih glumaca stoji jedan nabusiti duduk. Ali, nije isto u diple milozvučno svirati i biti odgovoran intelektualac.
Jedine dve suvisle i pismene rečenice u čaršavu teksta Vučićevog Mikija Mausa jesu one koje je prepisao od mene: „Ko je premijer Vučić? Na to pitanje nije lako odgovoriti, jer odgovor podrazumeva i ono što je Vučić bio i ono što on sada jeste, ali i ono što bi mogao u skorijoj budućnosti da bude i čini.“ Navodnike, prepisivač nije stavio, ali je zato prezime Vučić pretalio u prezime Paković, očigledno nesvestan obreda kojem se prepustio! Zašto je, u simboličkoj ravni, Vučićev Miki Maus izjednačio svog gospodara sa čovekom protiv kojeg zaglušujuće cijuče? Meni, dakako, nije dužan da da odgovor.
O razmeri Mikijeve ignorancije i neznanja, uz tragični njegov kapacitet za neistine i uvrede, komično govori i podatak da je, oplakujući nekadašnje naše pozorišne kritičare kojih više nema, u grobnu aleju njihovih imena sahranio i ime Lasla Vegela. Lacika, dragi i poštovani druže, pouzdano znam da si živ i delatan, iako dnevni list Politika i Vučićev Miki Maus vele da si umro!
Kakva dvorska luda, takav i dvor. Vreme nam je preozbiljno za ovoliko opasan diletantizam.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
