Angela

Naravno, koaliciji opozicionih kandidata ‘Svi protiv jednog’, ostaje da se uzda, ne toliko u srpski inat, koliko u srpski humor: ‘Ako negde sretnete Vučića, recite mu da je i Boris Tadić imao susret sa Angelom Merkel desetak dana pre predsedničkih izbora 2012’. Taj Borisov sustret s Angelom bio je isforsiran, bez one srdačnosti i pomalo edipovsko-političke relacije koju karakterišu susreti Angele i Aleksandra. Eh, taj kleti dan kad je Angela bila kod Borisa: Vraćao sam se iz Kopenhagena. Dok je avion JAT (‘Er Srbija’ tada je bila fatamorgana) sletao na ‘Teslu’ video sam iz vazduha moćni ‘Dojčland republik’ avion parkiran u našoj vazdušnoj luci i imao sam osećaj da neće ići glatko. I tako bi. Boris je pokazao jak patriotski gard. I tada izgubio izbore. I šta bi sad bilo da je Angela primila Vuka ili Sašu? Da li bi to bio krunski dokaz da su ‘izdajnici’, da su ‘NATO kandidati’? Da li ste primetili da je je dobar deo Vučićevih birača rezistentan na pominjanje Blera i Šredera, srpskih dušmana s kojima se Vučić pajta? Za Vučića se najviše glasa iz razloga autoritarne svesti. Najbolje ako Vučić pujda na ‘dosmanlije’ i putinovski srbuje, ali nije loše ni ako otvara EU poglavlja i pajta se s onima koji su nas bombardovali – ali da to radi autoritarno, kao naš jedini vođa. E, sad je na Vučićevoj viziji i veštini da to mentalitetsko stanje i svoje radikalsko recidiviranje prevede u ‘stabilnost’ kako bi sproveo ciljeve ne baš omiljene većinskom javnom mnenju. Većinsko javno mnenje će biti zamajavano, ali za njegovu korist. Kad ponovo gledate Vučića kod Angele, da li sad razumete Hrvate za ‘Danke Dojčland’ i da li shvatate šta je Hrvatima značilo što su na svojoj strani imali jednog Genšera, a mi Handkea. Sprdali smo se što je Tuđman zbog Hrvatske čekao Buša matorog ispred WC-a. Sad znamo da Vučiću ne bi bilo teško da to uradi za Srbiju. I to nam ipak uliva veru u budućnost.