Beli, na belom konju

Nešto motam po glavi, ali ja ne znam da li ima u nas koji LJubiša, sem LJubiše Trgovčevića, koji je toliko bio popularan. Hajde ipak da LJubišu Samardžića ne računamo. Vezivanje Belog za famozno Kremansko proročanstvo najviše me podsetilo na marketinški trik Pokreta radnika i seljaka za izbore 2012. – da je njihov lider, profesor Zoran Dragišić direktan potomak Obrenovića. Ako Tramp može da bude ‘Riđi’ čovek Tarabića, onda je Beli zaslužio da bude ‘onaj na belom konju’.

Šešelj igra na sigurno: Pomilovao bi Zvezdana Jovanovića ako bi postao predsednik. I to u situaciji kad bi Vučić da diže Đinđiću spomenik. Da li je to razlog da između njih dvojice nema sinergije? U Srbiji sigurno nije. Autoritarnost dobrog dela biračkog tela je manevarski prostor te sinergije. Jer kako bi drugačije evropski kandidati Evropljaninu Vučiću bili eonima dalje od fundamentalnog protivnika Brisela – Šešelja? Uprkos Vučićevoj prozapadnoj spoljnoj politici, Šešelj teško može da sakrije da je ipak nekako ponosan na svog učenika. Ma koliko apsurdno da je, mož’ se desiti da je lider radikala imao bolji kasting od Đinđića i drugih ‘dosmanlija’ prepoznavši potencijal kome neće odoleti ni lideri EU i NATO zemalja. Otuda Šešelj, kad Vučić prima Šredera ne gleda u televizor već kroz televizor.

Osećate li sinergiju između Saše Jankovića i DS? Ja ne nešto posebno. Šutanovac podržava za sada Jankovića kao Đilas Tadića u drugom krugu 2012, reče mi cinično jedan razočarani demokrata. Pitam ga da li primećuje da se DS ipak kroz ovu kampanju lagano stabilizuje i da sad ima stabilnih pet odsto, što je maltene kao radikali. U osetljivoj konstelaciji to otprilike znači da bi Šutanovcu odgovaralo da Janković prođe solidno, da se DS ne obruka, ali da Saša ipak ne pretera – da DS i njen lider postanu manje bitni u neminovnoj ‘rekonfiguraciji’. Možda ih se baš ne stidi kao rođaka iz provincije, kako kaže pakosno Sanda Rašković Ivić, ali Janković se preterano i ne identifikuje sa ‘žutima’. Obostrano logično.