Bokeljska mornarica

Naprednjaci su sada u sličnoj situaciji. Informacije govore da će naprednjaka u Srbiji još malo pa biti više nego branitelja u Hrvatskoj. U stranku se masovno učlanjavaju i do sada neopredeljeni, čak sam upoznao i jednog „belog listića“ koji se presaldumio ka Vučiću, konvertiti stižu sa svih strana – od Čankovih ligaša do Dinkićevih regionalista. Prelaze u SNS i čitavi mesni odbori drugih stranaka. I svi poltronišu Vučiću.

Sećam se kad je Vuk Drašković promovisao svoj roman „Noć đenerala“ u beogradskom Domu sindikata. Književna kritičarka Ljiljana Šop ocenila je to Vukovo delo kao „roman toka svesti“, a tadašnji novinar NIN-a Milivoje Glišić napisao je da nikada u životu nije video više ljubitelja „toka svesti“ nego te noći u Domu sindikata. „Tok svesti“, samo drugog tipa, i sad je u pitanju. I van SNS galaksije. Premijer Dačić pravi nasipe, čak govori o „sudbinskoj povezanosti“ njega i Vučića. Dinkić ponovo shvata da je njegovo pitanje baš kao i srpsko nacionalno – nerešeno, dakle. Đilas tvrdi da SNS ne nudi ništa osim Vučića. Miodrag Kostić Kole, biznismen i nosač kovčega Zorana Đinđića, smatra da je Vučić simbol promena i da mnogo liči na nekadašnjeg premijera Đinđića. Kostić tvrdi da treba rekonstruisati i restruktuirati sve što nije održivo.

Znači, kako stvari stoje, naprednjaka u Srbiji ima skoro 400.000. Jednog od njih pitam – šta ste vi? Umesto da me zamlaćuje pričama o „desnom centru“ i tako to, on mi kao iz topa kaže – mi smo provizorijum. Alal vera, kažem ja. I svima je jasno da u toj skoro polumilionskoj masi članova nisu svi toliki ljubitelji modernizacije, borbe protiv korupcije, „Filozofije palanke“ i ostalih komponenti „toka svesti“. Rekonstrukcija Vlade, a samim tim i njeno programsko doterivanje, trebalo bi na neki način da bar naznači mogućnost prelaska SNS iz faze amorfne provizorijumske mase u kakav-takav prepoznatljiviji ideološki kontekst. Mislim viši od formalizma „narodne“ partije. A, time da pomognu i profilisanju opozicije. SNS mora reći koga će da predstavlja u socijalnoj bazi Srbije nakon frontovske faze. Greše oni koji misle da SNS sve više liči na tadićevsku DS. Ne, oni sve više liče na LDP (čak i oni socijalisti Mirka Marjanovića i Raje Kontića koji su se uklopili u ovaj pazl), ali liče na fiktivni LDP sa narodnjačkom komponentom koju pravi LDP nikad nije imao i zato nikad nije ni mogao da ima 40 odsto glasova. Jer pre neko veče, Vesna Pešić se na televiziji upravo samokritički iščuđavala zašto LDP sa takvim idejama nije imao 40 odsto? I otuda malo divljenja prema SNS.

Može se reći i da je SNS malo ili malo više pokrala DS i LDP (i još ponekog), ali što je mudri Plehanov davno rekao: Kad politička ideja izađe u javnost, ona više nije ničije vlasništvo. Demokrate, na primer Goran Ješić, i dalje govore, kad je na redu famozno pitanje o mogućoj koaliciji SNS i DS na republičkom nivou, da je tu reč o dve potpuno suprotne ideologije – konzervativnoj i demokratskoj. Tu konzervativno može biti jedino ovakvo mišljenje. Istina, SNS provizorijum lako može da zavara. Kao i SNS pripadnost evropskoj „narodnjačkoj internacionali“ u kojoj su i URS i SVM, a i iz koje je DSS izbačena. Naravno, SNS može u ovom pravcu još više da se profiliše, ali to ne znači da će „liberalno“ (LDP-ovsko) u njima biti formalno i usiljeno kao „socijalističko“ u DS. Naprotiv, usiljeno može biti ono „narodno“. A, taj „liberalizam“ će biti alhemijska tajna konvertita – a takvi su u SNS maltene svi. Zavisno samo odakle stižu. O zaista „narodnoj“ SNS možemo govoriti samo kao o „staroj“ Tominoj SNS. Ovo sad je ipak nešto drugo. Sa realnim pozitivnim iskoracima, ali i starim mistifikacijama vlasti. Obavezno kad je sudbina Vlade u pitanju. Pa zar nisu malo estetski pretenciozni ti pregovori u vili „Bokeljka“. Sve te crne limuzine u kojima u „Bokeljku“ stiži lideri naše „bokeljske mornarice“. Pa ne stižu Veselin Đuranović, Raif Dizdarević i Josip Vrhovec. Ipak je ovo samo mala Srbija.

A „bokelji“ bi mogli da se zajedno ukrcaju i na neku od srpskih regata koje su postale fenomen poslednjih godina. S jedne strane, one su možda i naša kompenzacija za nemanje mora. S druge, lepa tradicija splavarenja, Drinom pre svega, izopačila se u vašarski orgijazam. Odavno je to izašlo iz konteksta „turističke ponude“. Ima u tok ekstazi na vodi nešto uznemirujuće. Kao na slikama Hijeronimusa Boša. Ali, samo do skora. U maju ove godine pogledao sam u Nišu izložbu mladih slikara koje je okupila „Niš art fondacija“. Radovi ostavljaju moćan utisak. Iako nije nagrađena, po mom skromnom mišljenju izdvaja se slika „Regata na Perućcu“ (autor Silvia Jelačić, ulje na platnu, 150X240 cm). Pogledajte je bolje. Vidite li sad jasnije na šta liči „narod u provodu“. Uznemirujuće? Dekadencija Guče na vodi? Predapokaliptično? Možda i nije bila namera umetnika da se ovaj „hedonizam“ tako predstavi. Ali tako jeste.

Počeo je Egzit. Pred koncert The Rolling Stones u Pragu, jula 2003, na binu je izašao bivši predsednik Češke, književnik Vaclav Havel. Pred 80.000 fanova benda, Havel je govorio o slobodi koja je izvojevana i uz pomoć duha The Rolling Stones, koji su bili prvi veliki bend koji je nakon pada gvozdene zavese stigao u Prag. Lep Havelov gest, ali meni je nešto zasmetalo. Slično sam osetio i kad sam na nekom Egzitu video Vuka Draškovića i Oli Rena kako drže tribinu. Onda sam tek shvatio koliko je bio cool jedan lokalni doček Štafete mladosti na kome je svirala Azra. Čemu potenciranje vrednosti ako se one već podrazumevaju? Zar nije dovoljno biti u publici?

Država Srbija će pomoći FK Crvenoj zvezdi i KK Partizanu nakon apela Dragana Džajića i Predraga Danilovića. To je najavila ministarka omladine i sporta Alisa Marić. Humano, mada bi državi bilo pametnije da stvori uslove da se klubovi konačno privatizuju. Pod uslovom da želimo da jednom okončamo tranziciju. A bez ovoga to je nemoguće.

Kaže mi jedan upućen čovek: Aleksandar Vučić, Verica Kalanović i Dušan Petrović su tri najbolja partijska operativca u Srbiji, a koje on pamti. Dodaje: Vučić zbog drugih obaveza nema vremena da se bavi strankom koliko je to operativno radio u radikalima, Vericu Kalanović zbog toga Dinkić brani i čuva, a DS je sa Petrovićem to izgubila. Eto.