Braća laburisti

Tek kad čujete ovo shvatite da Aleksandar Šapić nije zaslužio onolika ismejavanja zbog pominjanja Nambije kao ‘hibrida Zambije i Namibije’ u starom ‘Utisku nedelje’. Ali, bilo bi lepo, zar ne, da se sad pojavi i Šapićeva ‘Nambija’, i to ona koja je priznala Kosova, upravo da bi sad mogla da povuče priznanje i pomogne nam da se broj priznanja među zemljama UN spusti ispod stotke. Socijalisti u borbi da ne budu baš ponižavajuće malo iznad cenzusa moraju da sovjetizuju kampanju, pa je otuda poseta Londonu njihovog kandidata za gradonačelnika Antića nada da je u SPS još ostalo spoljnopolitičke snage takozvana Tadićeva ‘četiri stuba’ koja se sad vulgarizuju u ‘dve stolice’.

Dakle, to je nada da će SPS imati snage da sutra participira i u hrabrijim geopolitičkim raspletima. Nije nebitan ni ideološki aspekt Antićeve posete: On je maltene imao ‘đilasovsku’ posetu razgovarajući sa predstavnicima laburističke većine koji su pokazali spremnost da podrže socijalne i razvojne programe Beograda, posebno kada je reč o javnom transportu, socijalnoj podršci i bezbednosti građana. Ipak su tamo laburisti levica, što znači da bi nakon debakla ‘moderne evrolevice’ pravljenje sa DS, SPS sutra možda imala snage za još neko objedinjavanje ‘moderne levice’, ali pod uslovom da to ne bude paktiranje sa ‘demokratskom unijom’ koju projektuje Tadić kao progresivni supstitut za DS. Naravno, ima i cinika koji će reći da SPS i Antić mogu biti samo ‘laburističko krilo’ naprednjaka i ništa više. Jer su prošla vremena kad se nije znalo ko će biti predsednik, ali se znalo ko će biti premijer. Mnogim socijalistima sigurno je drago kad čuju da su konzervativni britanski mediji objavili, pozivajući se na dokumenta čehoslovačke policije, da je laburistički lider DŽeremi Korbin u vreme hladnog rata imao negativan stav prema SAD i špijunirao za KGB.