Čamcem u Novi Pazar

Njihov lider Tomislav Nikolić susreo se sa muftijom Muamerom Zukorlićem u Novom Pazaru i poentirao. To što će ga njegovi bivši radikalski drugovi optužiti da sa muftijom pravi savez da ruši Srbiju, mala je politička cena tog susreta jer će istovremeno i DS pokušati da proturi tezu o „udruživanju ekstremista“. Još malo pa kao koaliciju SPO i HDZ, kako je to nekad davno volela Miloševićeva TV Bastilja. Ovakvi Nikolićevi potezi nagoniće sve više tadićevce i šešeljevce u savez iz nužde, a takvo partnerstvo ishodište može imati samo u potezu očajanika – da DS urgira na zapadnim adresama da se Šešelj, ako može, ikako pre vrati u Srbiju. Otvorena koalicija bila bi previše neukusnog makijavelizma i za jedne i za druge.

Nikolić je shvatio ono što većina Srbije nije – da je Zukorlić moderan političar. Ali kako? Dino Merlin i Hari Varešanović snimili su 2008. spot za njihov duet „Dabogda“. Spot koji je režirao Pjer Žalica snimljen je na Baščaršiji sve sa navijačima Želje i Sarajeva, sa svatovima, plesačima, muzičarima… U tom spotu jedam imam pleše limbo dok mu dva hrišćanska sveštenika (pop i fratar) drže konopac. Ne za vešanje, već konopac ispod kojeg se u šubi-dubi baščaršijskom plesu provlači imam, naravno pokušavajući da ne dotakne uže. Dino i Hari su primili dosta kritika kako urušavaju autoritet imama i da je sve to mahalsko glupiranje. Dakle, Zukorlić nije moderan u smislu tog imama da se pojavi u takvom spotu, ali je bio sasvim cool kad se pojavio u beogradskoj Beton hali, gde su „Frida“ i ostali fensi klubovi, na nekoj žurki LDP-a. Lako bi se sa Zukorlićem da je anahron, ali pošto zna sve fore i fazone, a zna i sa kim ima posla, onda ne ide lako. Pa bilo je karikatura na njegov račun ( i u Danasu), i to nezgodnijih od one fotomontaže u Blicu, pa se muftija nije posle oglašavao. Kad ima drugih „dragulja Medine“.

Ako bi se sutra po Nikoliću išlo iz Srbije u Solun brodom, onda je lider naprednjaka ovoga puta metaforički u Pazar otišao malim čamcem, a moderni muftija ga tamo nije podsetio na njegovu radikalsku prošlost i sve što ona nosi, kao što bi uradili konzervativci iz građanske Srbije, već je govorio, ni manje ni više, nego o „državničkom kapacitetu“, kao što su obojica govorila o „otvorenoj novoj stranici“. Da li socijaldemokratska ideja Rasima Ljajića i njegov koalicioni kapacitet u sandžačko-raškom kontekstu mogu lako da pariraju ovakvim porivima za dijalogom? Da li je u Pazaru kod Nikolića proradio radikalski atavizam, pa da insistira na nazivu Raška? I zar nije Nikolić za muftijinu percepciju popisa imao razumevanja bar kao za gej paradu. Kao moderan nacionalni lider, muftija odlično zna da Srbiji, čak i da Tadić hipotetički stisne ruku Tačiju i prizna Kosovo, Zapad, a možda i neko na Istoku, i dalje ne garantuje teritorijalni integritet, kao što odlično zna metodologiju po kojoj Srbija na kraju ispadne gubitnik. To možda jeste perfidno, ali je moderno.

Kao što i vi, dragi čitaoci, i ja znamo da Nikolić nije Jadranka Kosor, a muftija Milorad Pupovac. Ne umanjujući značaj otvaranja nove stranice, i obostrani poriv za dijalog, nije zgoreg da se setimo bosansko-hercegovačkog iskustva kada se pred prve tamošnje izbore znalo reći da toj republici sreću ne mogu doneti neki reformisti, ujdijevci i prerušeni komunisti već samo iskreni nacionalisti sa sve tri strane koji se tobože najbolje mogu razumeti i dogovoriti. U pregrupisavanju pred izbore, ne treba umanjiti ni značaj stare opsesije Zapada da „priznanje realnosti“ u Srbiji može da obezbedi samo jak lider desnice. Ali, to istovremeno znači i primitivno potcenjivanje Tadića jer prosečan birač u Srbiji, pa i u Sandžaku, danas više voli izvesnost taljiganja u bolju budućnost nego odluke koje u sebi nose rizike brzopletosti i avanturizma.

Za one koji se zgražavaju nad susretom Zukorlić-Nikolić malo svingerskih činjenica: naprednjaci sa proljajićevskom Sandžačkom demokratskom partijom sarađuju u Prijepolju. U Priboju SDA podržava vlast SNS. U Novom Pazaru ljajićevci su na vlasti sa srpskom listom na kojoj ima i radikala. Esad Džudžević i Sulejman Ugljanin ne isključuju SNS kao partnera. Vučić se pojavio na skupštini novoosnovanih Ljajićevih socijaldemokrata i pokazao dobre namere. Na nivou bošnjačkih i srpskih partija stvari nisu toliko nerelaksirane. Plus što vrh naprednjaka ima apsolutnu svest o potrebi ekonomske saradnje Srbije i Turske. Turska ambasada ih zove na prijeme. Što nekad nije bio slučaj.

Ono što brine kod Nikolića to je izvesna neuravnoteženost njegovih poteza. Na primer, predizborno obećanje o plovnom putu za Egejsko more. Zar nije bilo pametnije da neko ko neguje imidž Šumadinca, predloži – recimo – izgradnju auto-puta Preljina – Batočina, da se Srbija bar malo poprečno poveže. To nije dugačka deonica, teren je ravan, i nekako zvuči realno. Muftija ima dobre veze u Turskoj. Mogao bi tamo da odvede Nikolića da se ovaj uveri šta je projekat izgradnje novog Bosfora, i da je put za Egej možda i teži od toga, pa da se vrati preljinama, požegama, ljigovima i batočinama.