Čanak

U tim ‘upozorenjima’ ima i nekoliko nelogičnosti: Prva je zašto i Nenad Čanak ne sprema ‘krvavi scenario’ nego samo ova trojica? Ej, pa Nenad Čanak je najavio da će priznati nezavisnost Kosova ako pobedi, i čak mu ni to nije bilo dovoljno da se kandiduje u VIP klub među one koji spremaju ‘rat’ (građanski). Možda Vučićeva propaganda nije selektovala Čanka u potencijalne ‘krvave uzurpatore’ narodne volje, zato što bi se pokvarilo ime ‘JOJ’ koalicije. Ili tolerisanje, malkice i ignorisanje, Čankove jeresi znači da je on ‘sistemski kandidat’. Onaj opozicionar (‘konstruktivni’) čija pobeda ne bi značila rat.

Da je kompletna opozicija (minus Šešelj) spremna da uđe u bizarnu igru, da povuče svoje kandidate, da svi lideri ‘JOJ triumvirata’ pozovu građane da glasaju za Čanka – da li bi se on oduševio, ili našao u nebranom grožđu zajedno s Vučićem? Obnovila bi se na mala vrata i ČBČ koalicija (Čeda, Boris, Čanak). Usudili bismo se reći da bi i Vučić u nekoj imaginarnoj situaciji ipak prihvatio kohabitaciju s Nenadom Čankom. Ne bi mu smetalo njegovo ‘zvocanje’. Ali, kako Saša Janković da odustane u korist onoga koji bi da prizna Kosovo, da ne pominjemo Vuka i Boška? Janković je u intervjuu ‘Sputnjiku’ bio samo za nijansu manje državotvoran nego Koštunica nekad, dok je Čanak Jeremića već etiketirao kao ‘novog Koštunicu’. Šteta, dakle, što je Čanak izleteo s tom jeresi o priznanju Kosova, što pakosni jezici tumače kao pokušaj da se od Jankovića otrgnu oni koji su razočarani Sašinom sputnjikovanom državotvornošću koja je malkice zatekla i Jeremićeve sigurne – ‘kapilarne’ glasove.

Naravno, u hipotetičkoj – idealno tipskoj – situaciji, za Srbiju bi najbolji ishod bio drugi krug u kome bi se takmičili stari znanci Čanak i Šešelj, a njihov TV duel bio bi veliki ‘retro’ na temu devedesetih. Setimo se samo stare dirljive Čankove opaske Šešelju da bi on bio nepristrasan sudija, jer Šešelj zna da mu se podjednako gade i radikali i socijalisti.