Čauš

Između ostalog, pitali smo ga i dva ključna pitanja: Hoće li biti Bregzita i ko će pobediti u Americi – Tramp ili Hilari? Ferguson je nedelju dana od odluke na Ostrvu u beogradskom ‘Metropolu’ rekao kako šanse da Britanija ostane u EU nisu veće od pedeset odsto. ‘Mogućnost da Donald Tramp bude predsednik doživljavam prilično uznemirujuće. Jer nema nikakvih kvalifikacija da obavlja najmoćniji posao na svetu. Pitali ste me ko će osvojiti predsedničku trku – deluje da će to biti Donald Tramp’, bio je jasan Ferguson.

U dupke punoj sali ‘Metropola’ većina se smeškala na ove procene, doduše mnogo manje nego što su se građani Gradine u TV seriji ‘Više od igre’ smejali kako je na ‘takmičenju lažova’ Pavle Vuisić govorio svojim sugrađanima kakva vremena idu i kako sutra, ne samo da neće imati ovu tortu koja je pre njima, nego ni kore ‘leba neće imati da jedu. Ferguson je mnogo ozbiljan istoričar (Harvard, Oksford, Londonska škola ekonomije), pomalo je i šoumen, ali iza prefinjene ironije njegove reči su zvučale zlokobno. ‘Ako iz bilo kog razloga glasači iz Engleske odluče da izlaskom iz EU ova zemlja ne gubi previše – na teži način će shvatiti da su pogrešili’, naglasio je Ferguson. Prizivao je Kisindžera i njegovu doktrinu ‘konstruktivne dvosmislenosti’ bez koje se ne može rešiti pitanje Krima, a izgleda ni Kosova. Dakle, svala čast, profesore Ferguson, za političku analitiku i prognozu, vi ste i ono što je Aleks Ferguson za fudbal. Ili što je traktor ‘ferguson“ za njivu.

Sad Milovan: Bio je u SAD u periodu april/maj. Tad su kod republikanaca kandidati bili Ted Kruz, Džon Kasik i Tramp (Mark Rubio se povukao iz trke). Čujem se ja u tom periodu s Milovanom i on mi kaže da će Tramp sigurno osvojiti republikansku nominaciju, i ne samo to – naglašava mi – Tramp će biti novi predsednik SAD! Ali, precizira, ako kandidat demokrata za predsednika bude Hilari. Mogu da posvedočim i da je Milovan još u septembru 2015. rekao da će vanrednih izbora u Srbiji biti, zajedno sa lokalnim i pokrajinskim, i još je rekao da posle tih izbora, kakav god rezultat bude, SPS će sigurno u Vladu. Svedočim vam i da je na vreme Milovan prognozirao za Crnu Goru da posle izbora Milo više neće biti premijer, i to kakav god rezultat da DPS ostvari. Opet svedočim da je pre godinu dana Milovan rekao i za Makedoniju da će se formirati tehnička vlada i da će izbori biti onda kad SAD kažu da mogu da se održe, najverovatnije u decembru ove godine. Milovan je Milovan Jovanović, novinar Newsweek i TV BN. Pa opet kad nešto bude bitno, vi nemojte pitati Milovana. Bilo je još dobrih prognozera. Dejan Anđus, na primer, rekao je pred ogromnim auditorijumom svoje emisije da će Tramp ne samo da pobedi, već će da ‘odvali’ Hilari u smislu da će njegova pobeda biti ‘jedna od najubedljivijih’. Prvi svedok vam je fudbalski mag Milan Živadinović koji je sedeo pored Anđusa u studiju TV Kopernikus.

Eto, zato Milovan, Ferguson i Anđus.

E, sad, može li se Ferguson uvezati s Kremanskim proročanstvom? Može. Evo šta je još rekao u ‘Metropolu’: Što se Bliskog istoka tiče, ‘čini mi se da se ponavlja scenario iz četrdesetih godina prošlog veka i da će konflikt eskalirati do pucanja’.

‘Sve dok jedna strana ne bude poražena’, precizirao je Ferguson i zaključio: ‘To je jako opasno imajući u vidu široku dostupnost nuklearnog naoružanja’. Govori li to istoričar o onom ‘velikom ratu’ o kome govori Mitar Tarabić svom kumu proti Zahariju i to kako će pečeni ljudi padati iznad požeškog polja, a da u tom ratu mi (Srbi) nećemo učestvovati (valjda će dotle Vučić ostvariti neutralnost)? Ali, pazite sad, pre ovog velikog rata ‘na prijestolje velikačkog carstva naroda preko beskrajne vode ustoličiće se jedan čoek koji će da budne čauš’.

Tarabići (i Miloš i Mitar) su bili nepismeni pa su govorili u slikama i terminima koji su njima bili poznati i pogodni za to. Čauš ima svakojakih značenja. Prema ‘Vujakliji’, čauš je neka vrsta bugarskog rabadžije ili glasnika. U prvo doba Osmanlijske države čauši su imali rang oficira, te su bili carski pobočnici. U janičarskoj vojsci čauši su bili niži zapovednici, i to čauší podnarednici. Čauši su bili i čuvari telegrafskih linija. Ali, najpribližnije značenje Tarabićima jeste ono da je čauš neka vrsta svadbarskog menadžera; i vođa svatova koji se brine o redu i veseljak koji animira goste. Dugo se u interpretacijama Kremanskog proročanstva smatralo da je ‘čauš’ Ronald Regan jer Mitar Tarabić teško da je mogao da kaže ‘holivudski glumac B produkcije’. Mada i mnogi Amerikanci su bili u neverici kad je Regan pobedio Kartera. Sećate se Zemekisovog filma ‘Povratak u budućnost’ kad se Majkl Džej Foks vraća u prošlost, sreće svoje roditelje u fazi pre njegovog rođenja, direktno utiče da Čak Beri snimi Johnny B. Goode, ali ne može da ubedi jednog luckastog naučnika da dolazi iz budućnosti. Na pitanje naučnika ko će biti predsednik Amerike 1984. on odgovara – Ronald Regan, a naučnik posprdno prokomentariše, a ko će biti državni sekretar – Džeri Luis?

Ko vam više liči na ‘čauša’ – Regan ili Donald Tramp?

Izgleda Tramp. Koji se pokazao kao vakcina protiv srpskog antiamerikanizma koji je pa skoro postao politička DNK identiteta nove nacije ‘srborusa’ u procesu konstituisanja. Putin će od sada morati, kako zna i ume, da se navikne da našu ljubav mora deliti sa Donaldom. Od srpske pritajene želje da će Tramp, ako ne može više, bar od Zajednice srpskih opština napraviti kosovsku Republiku Srpsku, a ovu pravu sačuvati tako što će ‘zavariti’ rasklimatani Dejton, možda je samo veća Erdoganova želja da mu ‘Čauš’ isporuči Fetulaha Gulena. Šešelj se vraća na izvorne četničke pozicije kad je nudio dobrovoljce Bušu matorom za napad na Irak, Bogoljub Karić se nada da je on srpski Tramp jer ‘Čaušova’ kampanja jeste bila i ‘karićevska’, Ivica Dačić treba da zakupi bilborde po Srbiji i na njih stavi svoju sliku sa Trampom s kojim se sreo u NJujorku 2012, što sad Ivica može da predstavlja kao ‘vizionarstvo’, dok je u Vučićevoj čestitki zazvučala kao autoprojekcija sintagma o ‘izuzetnoj kampanji’. A šta ako Trampova kampanja učini da Vučić poklekne pred zovom marketinško-populističkih sirena pa i naš premijer pristupi ‘sa posvećenošću i odlučnošću’ predsedničkoj trci u svojoj zemlji jer su te osobine u kampanji, stoji u Vučićevoj čestitki, odlikovale 45. predsednika SAD – Donalda Trampa?

Nakon pobedničkog govora, Tramp je na scenu izveo bivšeg gradonačelnika NJujorka Rudolfa Đulijanija. Mediji u SAD spekulišu da bi Đulijani mogao dobiti važno mesto u administraciji – državnog tužioca verovatno. Vučić nije propustio da podseti kako je Rudi ‘njegov drug’ i promoter ‘Beograda na vodi’. Kao što nije propustio da pokaže lepe manire i zahvali se Bajdenu.

Kao glavni urednik Danasa aprila 2012. godine saznao sam i objavio ekskluzivnu vest da Đulijani dolazi u Beograd da podrži Vučića. Danas, kad Vučić ima toliko prijatelja u svetu, to da se sreo u kampanji sa jednim bivšim gradonačelnikom, makar i NJuce, deluje krajnje normalno, ali sećam se kakvu je to konsternaciju tada izazvalo u ‘establišmentu’ da sam ekspresno optužen, zajedno s Danasom, za ‘naprednjačku propagandu’, i to i od onih koji danas rade za Vučića. Ili bar koketiraju s njim. Novinarski motivi nisu bili uvaženi.

Prosto je frapantno kako je američki print naklonjen Hilari ponovio grešku srpskog printa naklonjenog Borisu 2012. Tamošnje agencije za istraživanje javnog mnjenja nisu imale svog Srećka Mihailovića. Mada, nekad neko sa strane bolje vidi od onog upućenog. Sećam se pre osam i kusur godina kako posle promocije knjige skupštinskim replika Vladana Batića, Milan St. Protić (ekspert za SAD, gde je bio i ambasador) reče kako će pobediti Mekejn, a Batić mu odgovori: ‘Milane, moja baba bi pobedila Mekejna, kamoli Obama’. Sad je, eto bizarno, Mekejn omanuo i iz moralnih razloga uskratio u kampanji podršku Trampu.

Američka ‘antibirokratska revolucija’ je uspela. Pomolimo se Bogu da će na američko-globalnom planu imati efekte suprotne od ove naše na srpsko-jugoslovenskom.

Umesto spekulacija šta bi bilo da je prva dama Amerike umesto Slovenke Melanije neka naša Desanka, bolje da se po slovenačkom pitanju ugledamo na Kučana i Drnovšeka i maštamo kako bi mi u Srbiji (kad toliko volimo Putina i Trampa) ovde organizovali njihov samit i poentirali kao Slovenija, koja je juna 2001. bila na Brdu kod Kranja domaćin prvog samita Džordža V. Buša i Putina. Kad bi mene pitali, ja bih predložio tri opcije kao lokacije: Palić, Vrnjačku Banju i Kadinjaču.

Inače, dragi čitaoci, kad očekujete zvaničan poziv Trampu iz Guče?