Da li je Bono Bregović EU?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. U2 menadzer je izjavio i u pisanoj formi potvrdio da U2 nikada nece svirati u Srbiji. Ovo znaju i oni koji organizuju koncerte u Srbiji.

2. Da je lazni panovic vucicev clan upravnog o(d)bora rtsa ova ‘kolumna’ bi bila grozna. (posto je u njoj ama bas sve grozno) Ali posto je pravi panovic vucicev clan upravnog o(d)bora rtsa ova ‘kolumna’ je jos groznija! Kad bi se u srBiji pravio idealan bend duvacku sekciju bi cinili: krlence, panovic, pedjica kvisko markovic i naravno basara! Pa sad ko bi duv’o u kozne frulice a ko u crven ban to bi se vec nekako snasli, il’ bi im prosto gazda odredio..

3. Mozda bi trebali. Mozda smo mi njima sto bi pjevao majka Bare -buducnost? Posalice na stranu. Srbiji je u to neko vreme pevao Geldof a Votijeve exploited manifeste usmerene protiv ,Zapada’ bi potpisao i starovulin i novovulin pa se rock aid a ni dead cities nije nesto osrbilo. Srbija je tada institucionalizovala turbo folk. Bona ne gotive po difoltu a i urbani su ga prepoznavali u vrednosti od deset kjurika iz drugih razloga. Meni su muzicki ok a politicki angazmani im osciliraju od egzibicionisticke bljutavosti do autenticne humanosti. Da je Slobin RTS dobacio do CGI epohe verovatno bi imali Bona kako smrce sa Ramushem na krovu Bogorodice Ljeviske u plamenu. Ali, zar kolumnista stvarno veruje da neko u Srbiji mnogo razmislja o Bonu? U mojoj opskurnoj vizuri, do raspada SFRJ kvantitativno je dominirao Motorhead. Postpetooktobarski Post Prodidzi. Devedesetih je bilo svasta od nista, sada svega, svacega i nicega. Najvise nicega. Samo hiphoperi sto napusavaju ribe sto hoce u dubaji za dva soma jura umesto s njima za mlako pivo. A ima i svetosavski trip-hop. Najsubverzivnija devedesetih ispade Hej Mostovi na Moraci, dvehiljaditih nem pojma a u ovoj aktuelnoj mi odavno nije ni bitno.

4. Bono kao pevač U2 i U2 kao takvi(ovo drugo posebice) su klasa za sebe i meni grupa koju najrađe slušam.
   Bono kao pokušaj humanitarnog aktiviste, loše artikulisani imač mišljenja na teme koje prevazilaze njegov kapacitet mi je jadan, nevezano za Srbiju.Nešto kao Canetova trabunjanja na hrišćanske teme.
   Ako si dobar tesktopisac i pevač onda se zadrži na tome.Hobiji i razmišljanja na razne teme koje izlaze iz okvira bolje neka ostanu privatno mišljenje, u suprotnom smaraju.
   I nekako se pad kvaliteta njihovih pesama u poslednjih 20 godina poklapa sa porastom njegovog aktivizma.
   Naravno da ću ih slušati, voleo bih da dođu i ne mešam Bona pevača sa Bonom kvazi-humanitarcem.

5. Najbolje je opisan u South Park-u.

6. Probaću da budem kratak… Tačno je da se Bono Voks upleo u političke manifetluke i sa padanjem popularnosti pop kulture (dobro sam napisao), delimično prebegao iz muzike u globalni politički kokošinjac. Ta dvojaka aktivnost, sa kojom je i počeo karijeru sa U2, mu daje nadu da će ponovo uspostaviti stvari na svoje mesto u 21. veku – Pop Culture Revisited 1.0.
   Ono što naši ljudi stalno preskaču jeste činjenica da su muzičari širom planete uglavnom „levo“ nastrojeni i ta činjenica najviše boli „instant“ patriote sa svih meridijana kad zagusti. Počnu se odricati muzike mladosti zbog izjava raznih umetnika koje su prethodno obožavali, nikako neshvatajući da je pop, rok, pank, kao i većina drugih žanrova suštinski bila „levo“.
   To „Levo“ ne znači da neki muzičar istiniski poznaje stanje na terenu, već prenosi svoj smer kojim je odavno krenuo (u ovom slučaju Bono), a to znači: ne bacati granate na Sarajevo, ne ubijati nedužne koji god oni bili i gde god bili!
   Panović je odlično napisao tekst i pokušao (nama) čitaocima da se podvuče pod kožu i zapita nas jesmo li spremni na apsurde muzičara i političara, i jesmo li spremni da prihvatimo da svet nije ni crn ni beo, već siv!
   Na nama je da prihvatimo (ili odbacimo ako smo budale) vrtlog vremena u kome živimo i konačno pojednostavimo stvari!
   Usput, kad Pearl Jam zasvira ovde, znajte da smo u mirnim vodama. Valjda!