Demokratska

Čak je na njenom Devetom kongresu 2014, pod sloganom ‘Odgovorno za budućnost’ marketinški vrlo vešto podsetio lopove u SPS da on neće dozvoliti da zbog njih celu partiju zovu ‘bando crvena’. Dačić je relativizovao parolu, a sačuvao crvenu boju. Nikad mi nije bilo jasno zašto su se članovi DS nekako uvek stideli da ih zovu ‘žuti’, prećutno prihvatajući etiketu koju su im zalepili Vučić i njegovi. Žutu boju bi valjda trebalo odvojiti od žutih lopova kojih je svakako bilo. Pa bi otuda bilo dobro da se neko negde prodere – ‘mi smo žuti’! Na primer na ‘kongresu ujedinjenja’ DS.

Poziv predsednika Socijaldemokratske stranke Borisa Tadića, da treba raditi na obnavljanju velike DS, jer bez nje nema demokratije, slobode i normalnosti u Srbiji, nije lišen cinizma, ali je u suštini konstruktivan. Dobra ideja pod uslovom da Tadić nema ambicija da bude predsednik te obnovljene DS. I time da primer drugima. NJegov poziv u formi diskretnog apela ipak nije kao kad bi Stipe Mesić pozvao da se obnovi Jugoslavija. I među rasutom ‘plavom frakcijom’ i među ‘pravim žutim’ kao negaciji ‘žutih barona’, nije malo onih koji maštaju o velikoj DS. NJe nema bez ove koju je Šutanovac zaustavio u slobodnom padu. Nije ime toliko bitno (mada DS kao ‘stara dama’ ima šarma) koliko organizovanje političkog polja u širokom centru koje se realno, samo sa formom velike stranke, može suprotstaviti Vučiću i povratiti balans sili, kako bi rekli mudri džedaji.

Ali o tome, naravno, više kad prođu BG izbori i pretpostavljamo neke demonstracije koje će uslediti kao naknadna pamet.