Dušeci i prostate

Da li se to blaga panika uvlači u redove DS, ili je to marketinška preventiva da se ne bi došlo u stanje očaja? Takva (anti)kampanja može biti efektna na prvu loptu, ali su neizvesni, i sigurno donekle i rizični, njeni krajnji efekti, jer Nikolićeva publika nije baš ista kao Šešeljeva. Nikad nisi siguran ni kad će inat da proradi. Tek nisi siguran da li antikampanju protiv naprednjaka vode demokrate ili radikali. Ili udruženim snagama. Simptoma je isuviše da se ne bi posumnjalo u perverznu i prećutnu predizbornu koaliciju DS i SRS. Ako se prošlost spočitava Nikoliću iz tihe nervoze, da li se baš sad hapse osumnjičeni za paljenje američke ambasade da bi se preventivno sprečio savez Nikolića i Koštunice i mogućnost (uz Dačića) pravljenja takozvane ruske vlade.

Ako je bilo normalno mirenje u dva bola Tadića i Dačića, pa zar ne bi bilo lakše nekakvo, bar figurativno mirenje SNS, LDP i Regiona, na primer? Uz Dačića, ako treba. Posebno u srpskoj svingerskoj situaciji, gde za sada jedino DSS ne može sa LDP i Đilas sa Vučićem. Evo šta mi kaže jedna visoka čivija u LDP pre neki dan: Ako nas Nikolić kao pobednik pozove, da li ćemo mi praviti vladu s onim koji izgubi? Pod uslovom da se ona ne napravi nakon prvog kruga s Tadićem. Tada i Tadić, ako izgubi u prvom, dobija u drugom. U kontravarijanti, rezultati prvog lako mogu biti i rezultati drugog kruga predsedničkih izbora. Politika je kurva.

Nešto sa logikom nije u redu: Ako u vrhu DS često vole da se hvale učincima na „demontiranju radikala“, zar ne bi bilo logičnije da su cepanjem radikala pravili svog političkog saveznika, a ne monstruma. I zar je logično da demokratama ostatak zaklanih radikala bude potencijalno veći saveznik? Ali, ono što možda treba i da brine zainteresovane, to je najava iz istih kuhinja DS da ne samo što su se bavili demontiranjem radikala, već da će se i dalje baviti time. Samo kojih sad radikala, pitao bi se naivan čovek. Taj prosec nije završen, kažu nam dobro obavešteni izvori iz DS. Dodaju da je takozvana velika koalicija (u neverici čak kažu „kakva crna koalicija“) nonsens ili, prostije rečeno, budalaština, a nama ostaje da vidimo da li će im vreme dati za pravo.

SNS je za sada dostojanstvenija u antikampanji, njeni lideri se trude da stoički nose breme neslavne prošlosti i upornom ispoliranom kampanjom nastavljaju da iritiraju DS. Nikolićev famozni štrajk glađu jeste bio neka vrsta samoubistva iz zasede, te je otuda veći uspeh za ovih godinu dana maltene neutralisanje negativnih efekata tog štrajka. Od Vučićeve maramice u džepu sakoa bitnije su Nikolićeve farmerke, koje je slabo ko primetio na prvu, ali koje prave utisak. Od pomalo bizarnog isposnika od pre godinu dana, Nikolić sada deluje kao lik iz neke TV novele, visokobudžetne sapunice. Negde između Blejka Karingtona iz „Dinastije“ i Tomislava (gle koincidencije) Juraka iz hrvatske „Vile Marije“. Inače, čisto da znate ko nije gledao, biznismena Juraka je glumio Žarko Radić – čuveni Jastreb iz kultne partizanske serije „Kapelski kresovi“. Doduše, Nikolić, iako nije ni Aljoša Vučković ni Velimir Bata Živojinović, sudeći po spotovima, odaje utisak čoveka koji može da reklamira i „Dormeo“ dušeke, ali i neke preparate za ojačavanje funkcija prostate. Da ne budemo cinični, poruka da vaš stari dušek ponovo postane mek i udoban, ne znam kome bi bolje koristila – da je izgovori Toma ili da je DS iskoristi u antikampanji. Ovako, Toma iz spota mogao bi da kaže da ima seksa i posle šezdesete (ako bi reklamirao određene preparate), i ma kome da se to učini neukusnim poređenjem za kampanju, takve podsvesne poruke ulivaju sigurnost i optimizam kod biračkog tela. Doduše, Nikolić još nema ni blizu međunarodnih kontakata kao Tadić (doduše ni uspeha), pa otuda lider DS vodi u segmentu kampanje koji bi se mogao nazvati državničkim. Medvedev i File su tu najjači Nikolićevi aduti, i korespondiraju sa opredeljenjem i EU i Rusija.

Sve u svemu, svi predsednički kandidati, sem Koštunice i Dragišića, pomalo krše ustav, jer se napadno bave i temama koje nisu u predsedničkim ovlašćenjima. Vojna neutralnost Srbije (pa ma koliko da je to eufemizam za prorusku poziciju) jeste predsednička tema (Koštunica), kao što je i Dragišićeva najava da će iskoristiti vojsku da slomi kičmu organizovanom kriminalu tema za predsednika.

„Ruske vlade“ nema bez Koštunice. Savez sa Nikolićem, u kome on neće biti premijer, frustrirajući je za lidera DSS. Ali, ako mu je dosadilo da se svaki čas poteže „politička pozadina“ i još ponešto, možda je to motiv da se prelomi. Neki njegovi, doduše ženski, čauši govore da bi Voja mogao sa Tomom. I Dinkić je skoro otkrio Rusiju, a dobro bi i ideološki relaksirao takvu vladu. Uostalom, u spotovima tvrdi da do EU ima još da se načekamo. Tadić mu je postavio teške uslove da se kvalifikuje za novu vladu (da ne kažemo da ga je pustio niz vodu), a Dinkićev politički darvinizam nije za potcenjivanje. I za Dinkića je, samo u drugom kontekstu, kadrovska politika – jedina politika. Dinkić ima ekspereta za vlast s kojima je SNS donekle deficitarna, ili ih je teško probrati u navali karijerista.

Šta li će tek biti ako Đilas na BG listi uzme više nego na republičkoj. I šta ako gubitnici iz DS budu hteli da paktiraju sa SNS, da li će to morati i pobednici, koji nisu mogli (ili nisu hteli) da ispeglaju njihove rupe?

Potpredsednik DSS Nenad Popović odveo je Konuzina u zlatiborsko selo Mačkat – sinonim pršute. Možda jesam malo dosadan kad pišem o idealnim predsedničkim kandidatima (samo kad bi mogli to da budu), ali svakim nastupom, Konuzin pokazuje koliko bi dobar, za desnicu čak idealan, bio kandidat. E, sada, kad strani ambasador direktno učestvuje u kampanji, to pravi dilemu; da li smo, sve sa Sporazumom o slobodnoj trgovini sa Rusijom, toliko prijateljske zemlje, ili smo (sve sa pomenutim Sporazumom) tolika banana država. I ko bi takvog Konuzina, posle Topole i Mačkata, mogao pobediti sem gurua Fijata Markionea, čiji su džemperi na ovim prostorima zasenili i slavu džempera Vasila Tupurkovskog, ako ga se još sećate.

Đulijani je bio za bombardovanje Srbije, kaže mi jedna cura iz DS. Hoćeš li imati razumevanja za njega kao što si imala za Havela, pitam je.

I na kraju jedno filozofsko pitanje: Da li stvarno verujete da su Ana Bekuta i Milutin Mrkonjić u romansi ili ste mišljenja da je to najbolji marketinški potez kampanje do sada?