Edukacija

Bivši predsednik je izgubio Srbiju (bitku na lokalu) i pre izbora, a to se nije moglo kompenzovati šarmiranjem ex YU regiona, još teže marketinškim iluzijama. I naprednjaci (sa Dačićem, naravno) sve više šarmiraju region i „međunarodnu zajednicu“, ali ako su pametni, znaju da im to neće mnogo vredeti ponove li greške tadićevaca sa lokala.

Koliko je veliki značaj lokalne vlasti, najbolje govori poznata izjava bivšeg spikera Predstavničkog doma američkog Senata Tipa O'Nila, koja glasi: „Sva važna politika je lokalna.“ Ova izjava danas je sastavni deo svakog informatora za vođenje kampanje u Americi ili Nemačkoj, što potvrđuje stvarni značaj lokalne vlasti za političku partiju. E, sad, dragi čitaoci, nemojte da pomislite kako ja hoću da vas fasciniram citiranjem američkog senatora. Samo želim da vas obavestim da je izjava Tipa O'Nila od pre neki dan i sastavni deo naprednjačkog informatora za vođenje kampanje. Lepo dizajnirana skripta nosi naslov „Politička komunikacija sa biračima“ (Vodič za lokalne lidere) i ima ultimativan moto: „Novo političko doba traži novu politiku.“

Tu skriptu je naprednjačkim lokalnim liderima podelio Goran Vesić – nekad jedan od najboljih operativaca DS i bliski Đinđićev saradnik. Od januara ove godine Vesić nije član DS jer, prema njegovim rečima, ona više nema program, ideju i viziju. U više navrata Vesić se afirmativno izrazio o radu Vučića i Dačića. On je pre koji dan održao predavanje kome je prisustvovalo oko 60 SNS predsednika opština i drugih lokalnih aktivista. Naprednjaci mi kažu da je Vesić energičan i dobar predavač.

Pa šta se naučilo? Ja sam nabavio skriptu (ne od Vesića) i „češljam“ je već nekoliko dana, podvlačim teze, i da sam SNS aktivista na lokalu, mogao bih na ispit, uveren sam. Između ostalog, jako mi se dopalo to što se ističe da je prednost SNS u tome da sprovođenjem ovog projekta počinju kampanju tri godine ranije. Zamislite da su stranke iz DOS-a tako razmišljale. U strategiji se ide u detalje; od privrede i sindikata, do položaja žena, manjina i starijih ljudi. Insistira se na kancelarijama za odgovore, na „roku za odgovor“, kancelariji za investitore, „evropskom servisu“. Nema šta, sve cakum-pakum. Moderno sročeno, sprovodljivo. Mada, jedna stvar me buni: U instrumentima za sprovođenje Strategije komunikacije predviđa se osnivanje Komiteta za koordinaciju. On je „centralno telo“ sa sedištem u Beogradu. Između ostalog, Komitet koordinira komunikaciju između lokalnih lidera i funkcionera SNS na republičkom nivou u vezi sa poslovima vezanim za sprovođenje Strategije. Da li taj Komitet može da stvori izvesni „paralelizam“ ovlašćenja sa Izvršnim odborom stranke, recimo? Ali, to je već pitanje za višu ocenu. Bitnije je da su naprednjaci već u kampanji na neki način. I da je svaka politika lokalna politika. U suštini.

Vučić je dao dugačak rok za rekonstrukciju Vlade (pečenje na tihoj vatri). Bez najjasnijih kriterijuma. Što bi njegovi poltroni rekli, „podigao je lestvicu“. Ali, što se lestvica više diže, rekonstrukcija sve više postaje eufemizam za ultimatum. Čak i da preskoče „lestvicu“ (i kadrovski se uprepodobe), koalicioni partneri će iz kotla rekonstrukcije izaći ne toliko personalno odgovorniji koliko sa deficitom stranačkog suvereniteta. Jer lider SNS svojim arbitriranjem dramatično menja sveto pravilo koalicione politike o „nemešanju u unutrašnje stvari drugih partija“. Ministarka energetike i potpredsednica SNS deli lekcije premijeru Dačiću. Može joj se, jer rekonstrukciju čeka kao Marija Bursać. To je ona fraza – radilo se dobro, ali ako se mora – onda se mora. „Rekonstrukcija“ znači i slabljenje koalicionog kapaciteta partnera SNS. Doduše, SPS i URS imaju jedan manevar: Da smene svoje „problematične“ ministre, ili da bar radi kvote daju „danak u krvi“, ali da umesto novih partijaca, Vučiću sa svoje kvote ponude „nestranačke eksperte“. Pa da i on traži takve. Sigurno bi ih lako našao, ali bi skrenuo sa svog magistralnog partijskog puta.

Vučićevo insistiranje na „samokritici“ kao univerzalnom koalicionom principu održava mu visok rejting, ali mu preti druga „opasnost“. Jer „targetirani“ ministri već počinju da izazivaju neku vrstu bizarnog sažaljenja. Kod Vesne Pešić, na primer. Ja sam u poslednjih nekoliko dana mnogo puta čuo da je Braca (ministar kulture) toliko dobar čovek, a to naglašavanje dobrote polako potiskuje realne rezultate u resoru. Kažu mi i da je Bačević mnogo dobar čovek (i još stručan), ali da će otići ako treba. Mrkonjić već izgleda kao da sprema veliki ispraćaj sa hiljadama zvanica na dan kada će i asfalt proplakati. Neki ministri samo što ne kažu Vučiću: „Daj nam još nekoliko dana da se pozdravimo sa najbližima…“ Obradović se monumentalizuje u iščuđavanju. Da nije smešno, „targetirani“ ministri sebe bi mogli da predstave kao profesore koje je Titov režim isterao sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Da li su izbori bolji? Mi kao država očigledno imamo suverenitet da sprovedemo rekonstrukciju, ali pitanje je da li to imamo i za prevremene izbore. Niko ne osporava ni na Zapadu da je Vučić najmoćniji, ali niko ne propušta da kaže ni koliko je Dačić „konstruktivan“. Ko je smislio ideju da Dačić (sa Tačijem) dobije Nobelovu nagradu za mir, dobro je mislio za lidera SPS i iznervirao koga treba.

Mada, nešto mi nije jasno: Da li možete da zamislite internu proslavu godinu dana Vlade na koju dođe naprednjački i socijalistički vrh. I još da Dačić zamoli Zoranu i Bajatovića da se pred svima izljube i valjda pomire. I još da na toj proslavi nema Dinkića i Rasima, a ima Palme. Još samo da peva Ceca, i da je tu Željko Mitrović i možda neki tabloidni urednik. Pa ko da poveruje u to. Jer sve onda deluje homogenije, a što nema Mlađe – pa, nema veze. Mlađa kaže da većina postoji i bez URS-a. Zato može ovako i da provocira. Dačić bi i rekonstrukciju, ali to je kao „mali 5. oktobar“ za SPS?

Radoš Ljušić, ve-de direktor „Službenog glasnika“, piše da Danas „orkestrira“ neko „hijensko jato napadača“ protiv njega. Gospodine Ljušiću, uveravam vas da Danas nikog ne orkestrira. Mi jedino objavljujemo polemičke tekstove koji stignu. Ovih drugih (protiv vas) stizalo je više. Ali, to nije problem Danasa. Mi smo novine dijaloga, makar i ovakvog. I uspeli smo i ekstenzivne tekstove, uključujući i vaše, da adekvatno plasiramo. Aktivirajući specijalne rubrike.

Vladika bački Irinej piše nam da smo „antisrpski i antipravoslavni list“. Ali kako, vladiko, to da takav Danas, za razliku od nekih „pravoslavnih i srpskih listova“, objavljuje šta umirovljeni Atanasije misli o politici vlasti prema Kosovu i Metohiji? A znate šta misli. I kad je u pitanju država, i kad je u pitanju crkva. Mi jednostavno smatramo da čitaoci treba da znaju šta misli i Atanasije. I u tome ne moramo da ga podržavamo.

Aj' zdravo!